RTV Teorija i praksa

onog što smo mi nazvali socijalni realizam. Ističem da su i Vojin Bakić Bjclovarac i moji Drežnjičani nastali negdje za vrijeme rata, i da su u tom smislu bili nekako jedan nov, prelomni momenat za našu skuipturu, po toj svojoj jasnoći i izazovnosti. To su spomenici koji se smestaju upravo u period izmedu 45. i 50. Znači u period neposredno posle rata, u tih pet godina, za koje Danijel Dragojević kaže u jednom svom tekstu: „Radovani je i u godinama izmedu 1945. i 1950. bio skulptor". Ja ne znam kakav bi drugi bio. Јег, slušajte, čovjek ima jednu bazu, jedan svoj oslonac iz koga on ne može preskakivati, iako, kad se govori o pravom putu, taj nije bio za racne tako lagan, tako jcdnosmjeran... Ja sam baš i hteia to da kalem. ... ako je uopće zanimljivo šta ja o tome mislim, a ne ono što radim. Ali to se u radu vidi. Sada je zanimljivo i šta vi mislite o tom periodu odmah posle rata, o vremenu kad je kod nas nastupio opšti društveni preokret, a u umetnosti zavladao socrealizam kao skoro obavezan pravac. Vidite, ja sc nisam nikad sukobio s njim, niti radio, ono što danas toliki Ijudi govore, ,po narudžbi". To je bio nastavak jcdnog mog dubokog i iskrcnog odnosa sa stvarnošću, i onog Sto jc Kršinić mcni uvijck malo spočitavao; da sam ja ncki popravljcni socreaiizam. Možda to ima kod mcnc u tom kiparskom odgoju ncšto: ja sam dosta uspjcšno, zapravo, slamao one djelove takve estetike koja jc, ovako, bila vrlo bliza, u našcm shvaćanju, i koja nijc počcla sa vrcmcnom iza rata. Ja taj odnos prcma umjctnosti poznajcm iz Milana. Znate, mi imamo malo dulju povjcst o nckim problcmima od one koja sc tako, rccimo, postavlja vrcmcnski ,od" „do". To su stvari kojc sc davno ranijc postavc. Ja sam Pikasa upoznao u pravo vrijcmc. Nisam nikad sumnjao da je, rccimo, taj avangardni, po malo i dcstruktivni način zapravo naprcdan, i u društvcnom, i u likovnom smislu, Tako da ja Dragojcvićcvc rcči shvaćam kao priznanjc

165