RTV Teorija i praksa

beznačajna - ona može postati duhovni izazov da se pronikne u sveukupnost preobražaja savremenog društva" - piše Ratko Božović 10 . Zato bi pojam dramaturgije svakodnevice neminovno morao biti povezan s kritičkom svešću o načinu osmišljavanja i interpretaciji određenih kategorija i sadržaja svakodnevice u sklopu ne samo društvenih okvira, već i kroz vidokruge pojedinca. Određivanje objektivnih pararaetara i elemenata u dramaturgiji svakodnevnog života pretpostavlja najpre sagledavanje osnovnih pravaca u analizi okolnosti u kojima se pojedinac nalazi naspram celokupnog društva. Te okolnosti su, naravno, različite međusobno, ili se pak razlikuju od pojedinih predstavnika drugih grupa koje čine određeni sociološki ili klasni okvir. Šta, u stvari, bitno određuje sam pojam iskušenja vremena, odnosno slobodnog vremena posvcćenog razonodi ili zabavi? Tako, recimo, za Lefevra svakodnevica predstavlja neku vrstu posrednika između prirode i društva, odnosno čovekove društvenosti kojom se izražavaju odrcđene potrcbe za presretanjem svog subjckta, dok se za Agneš Heler svakodnevni život ne iscrpljuje samo posredovanjem kroz sadržaje društvenih oblika i potreba pojedinca već se to prevashodno odnosi na odredcne delatnosti vezane za stvaralaštvo ili učešće u razonodi, što je prihvatljivije kao objašnjenje. Mcdijsko vreme je, u stvari, objektivni izraz savremenosti i objcktivne realnosti u kojoj pojedinac nastoji da emotivnim učešćem upotpuni svoje i duhovne i stvaralačke, imaginarne i autentične potrebe pođjcdnako. U nekakvom širem i uopštenijem značenju XIX vck jc bio mahom obcležen vremenom ispunjenim intuicijom postojanja, dok Bergson, recimo, za XX vek kaže da pojam postojanja ne označava isključivo terminom „ biti promenjen”, već da jedna ovakva formulacija u svojim krajnjim rezonancama može anticipirati termin i pojam „menjati se", „preobraćati se" ili aktivno egzistirati u

10 Ratko Božović, op. cit.

57