RTV Teorija i praksa

doživljava samo kao pokušaj intimnog spasa. Nije, dakako, reč samo o prepoznatljivosti određenog stanja blagostanja, već i razabiranje određenih kategorija poruka koje televizija emituje, bez obzira da li se one temelje na egzistencijalnom, društvenom ili političkom planu. U svakom slučaju, ideoiogija zauzima ovde ključno mesto, tako da pojedinac više ne prosuđuje na razini svog emotivnog senzibiliteta već i u skladu sa suštinom određene poruke iii informacije. Ovde bi već moglo da se ponovo postavi pitanje suštine tzv. dramaturgije svakodnevice, odnosno i slobodnog vremena, a time istovremeno i iskušenja vremena koje se nameće sve češće i sve više kao iskustvo i oblik življenja savremenog čoveka. Zapravo, da li je to slobodno vreme uslovljeno takvom vrstom iskušenja koje se graniči nekavim opsesivnim pretpostavkama o zaokupljenosti dnevnim informacijama i žudnjom nad bar izvesnom kontrolom koja bi mogla da se uspostavi nad njima? Odnosno, nije li tu suština jednog dosta očiglednog nesporazuma koji se sastoji u tome da pojedinac često ne razabire stvarni značaj određenog tipa informacije i poruke od onog površnog, od onog što se nameće spoljašnjošću ili friziranošću ideoloških konstruktora, pa su posledice tada čisto praktične prirode i sastavljene od zasićenosti, konfuzije, prepoznate nameštenosti? To je na neki način upućenost na dnevne, ponekad čak čisto efemerne, informativne proizvode pa je samim tim i osećanje pokolebanosti u izvesnim situacijama prirodno. U tom smislu socijalna dezorganizacija, društvena i politička previranja - što je slučaj sa našim prostorima u poslednje vreme - mogla bi, zapravo, biti nov ali zato ne i potpuno ncpoznat pojam po kojem se mogu prosuditi izvesni raspadi sistema vrednosti. Pojedinac pred svim tim reaguje sa strahom i nekom vrstom osećanja ugroženosti, pa se to može shvatiti i uzeti kao jedan od razloga što se taj isti pojedinac (i grupe, naravno) sve češće povlače u azil svog intinmog prostora, tragajući istovremeno za mogućnošću emotivnog spasa u onoj vrsti poruka koje odgovaraju njegovom socijalnom, egzistcncijalnom ili pak emotivnom stanju, klasnom i ideološkom položaju.

63