RTV Teorija i praksa

međutim, čine ne samo nagrađena već i sva vredna ili bar interesantna dela, slika o konkurenciji na „Ohridu” 1991. ipak je manje jednostavna nego što bi se na osnovu navedenog podatka moglo pomisliti. U kategoriji radio-drama, na primer, veliku pažnju privuklo je ostvarenje zagrebačkog studija Nakaza. Reč je o delu Slobodana Šnajdera koji je, i pored toga što za sobom ima desetak radio-dramskih tekstova, mnogo poznatiji kao pozorišna ličnost i pisac Hrvatskog Fausta. Njegova Nakaza je alegorična povest o ženi sa dve glave, to jest o sraslim bliznakinjama koje su rođene uoči prvog svetskog rata i izlagane pod cirkuskim šatrama. Posredno, to je priča o berlinskom zidu i dve Nemačke, a možda i o današnjoj Jugoslaviji, 0 drami spajanja i razdvajanja i pouci da se hirurškim rezom od jedne nakaze dobijaju dve nakaze. Tekst je radiofonski dat u napregnutim ekspresionističkim tonovima, preterano teatralno i kada je reč o glumi i kada je reč o režiji (Darko Tralić). Zato je emisiji Hrvatskog radija dodeljena samo specijalna nagrada, i to Slobodanu Šnajderu, za najbolji originalni radio-dramski tekst. Duhovita beogradska produkcija Život i djelo Alfonsa Kaudersa koja je ovde proglašena za najbolju u celini, već je ranije prošla međunarodnu proveru. Novembra prošle godine, u Barseloni, osvojila je ugledno priznanje „Premios ondas”, a tek joj predstoji odlazak u Monte Karlo, na festival zabavno-humorističkih emisija. Iz ovog se da zaključiti da je Život i djelo Alfonsa Kaudersa ostvarenje prožeto humorom, ali, napomenimo, reč je o crnom humoru, humoru apsurda 1 groteske. U žanrovskom pogledu, to je mistifikacija, izmišljena biografija jednog revolucionara i diktatora XX veka, fikcija koja se stalno izdaje za realističku priču i maskira navodno verodostojnim podacima. Duh tajnih društava i totalitarnih sistema retko je gde tako uspešno umetnički razotkriven i ismejan kao u ovom delu sarajevskog pisca Aleksandra Hemona i beogradskog dramskog autora Darka Tatića koji je, da

26