RTV Teorija i praksa

informativnog programa - ali i najbolja шјега uređivačke objektivnosti. I na kraju, bitno je razjasniti da li se obveze programa odnose podjednako na sve registrirane stranke, neovisno o njihovom značenju u sustavu parlamentarne demokracije, naravno, uz apriorno opredjeljenje prema stankama sa programom suprotnim ustavnim odredbama. Rade VEUANOVSKI: Nalazimo se u postizbornom periodu, neko duže neko kraće. Ovaj period je karakterističan po tome što država, bolje reći države, jer se to najmanje odnosi na Jugoslaviju kao državu koja u ovoj oblasti i inače gubi ili je već izgubila ingerencije, dakle, republike - države, prema javnim medijima, pre svega elektronskim, uspostavljaju manje-više isti odnos. Bez obzira na postojeće razlike mogu se uočiti tri osnovna trenda. Prvo, odmah posle izbora pobednici svoju aktivnost usmeravaju najpre na javna glasila. Drugo, zakonska regulativa tamo gde je ima, a nema je u svim republikama, nedovoljno je sistematizovana, uglavnom se priprema iza zatvorenih vrata, bez učešća Ijudi iz profesije, bez konsultovanja nauke, pa i bez neke veće pomoći pravne struke sa izuzetkom skoro isključivo pravnika iz državnih organa koji, naravno, rade na zadatu temu. Treće, država nastoji, pojednostavljeno rečeno, da u sve tri ravni: programskoj, tehničkoj i imovinsko-svojinskoj, stvar uzme u svoje ruke i sve strogo kontroliše. Može se reći da podržavljenje medija nije naše otkriće jer je sa malim izuzetkom većina zemalja centralizovala radio-sisteme i uvela monopol sa istim osnovnim razlogom: onaj ko ima vlast želi kontrolu nad medijima, naravno, pre svega radio-difuznim. Nije, dakle, u tome problem. Problem je u načinu na koji se to želi da ostvari, koji je često grub, nasilan, pravno nedovoljno zasnovan, uz ponekad izrazitu tendenciju da se naglasi nacionalno nad opštedruštvenim, pa i

36