RTV Teorija i praksa

Međunarodno kruženje dokumentarnih radiofonskih dela nema danas ni izbliza intenzitet srazmeran vrednosti, zanimljivosti i značaju produkcije. Reč je o jednom od najvitalnijih i najkreativnijih domena radija, koji svojim svedočenjima o Ijudima i vremenu dobro odgovara modernom senzibilitetu, sklonom traganju za senzacionalnim i verodostojnim. Danas svuda u svetu postoji razvijen „ukus za dokumentarno”, koji je mnogo širi od težnje za estetskim i kreativnim doživljajem jer uključuje i običnu radoznalost ili žeđ za saznanjem sudbine drugog. Postoji, dakle, pogodno tlo za primanje dokumentarnih radiofonskih dela, makar se ona shvatala samo kao odsjaji stvarnosti, a ne i kao novi svetovi, koji pripadaju autoru i mediju. Pa ipak, činjenica je da primerci nekih drugih radiofonskih žanrova mnogo lakše i češće nalaze put do internacionalnog auditorija. Svest o toj činjenici i mogućnosti da se ona menja, osnova je ideje o univerzalnom dokumentarnom zvuku. I Postoji jedna fundamentalna prepreka za proizvođenje „konvertibilnog dokumentarca”; dela stvorena mikrofonom, već po definiciji, nemaju literarni predložak koji bi im olakšao promociju na međunarodnom planu. Dok se, na primer, tekst radio-drame relativno lako prevodi i medijski autentično ostvaruje tek igrom glumaca, kod fičera je autentičan jedino izvorni, neglumljeni govorni iskaz, koji je neponovljiv i koji, u bilo kakvoj naknadnoj interpretaciji, gubi mnoga osnovna obeležja. To je koren teškoća koje prate sve pokušaje da se dokurnentarni programi učine komunikabilnim na raznim jezičkim područjima. Šire gledano, verbalna forma saopštavanja u većini slučajeva ne poseduje kvalitet neposredne univerzalnosti, svojstvene likovnom ili muzičkom znaku. Da bi se njen semantički sadržaj preneo ne samo urbi nego i orbi, ona mora da bude posredovana. Ali, za razliku od fikcije ili pisanog dokumenta, govorni

15