RTV Teorija i praksa
suprotnim sulovima: svetlost reflektora, toplota i gužva u studiju, četa užurbanih i poslovnih Ijudi od čega nevešt govornik zazire i gubi pažnju. Iskreno govoreći, ni jedno ni drugo nije lako. I jedna i druga situacija utiču na motivaciju govornika, smanjuju je i čine ga neveštijim no što jeste. U takvim okolnostima pomaže razvijena govorna kultura i dobro izgrađena i stabilna ličnost јег pred mikrofonom ceo čovekpostaje ili bi bar trebalo da postane likovna i govorna poruka. Terstonovi činioci (Thurstone, 1938), po kojima se ličnosti međusobno razlikuju pokazuju koliko su elementi govora, u stvari nezaobilazni elementi naše ličnosti, nas samih a to su: 1. opšte verbalne sposobnosti (sposobnost da se nauče razni konvencionalni odgovori i da se zadrže u svesti); 2. tečnost izražavanja (brz izbor pravog odgovora iz mase mogućih); 3. ideaciona tečnost (lako iznošenje niza ideja); 4. sposobnost imenovanja predmeta; 5. übedljivost i efikasnost izražavanja, kao i govornikove intelektualne sposobnosti koje se, pored ostalih svojstava, odslikavaju u bogatstvu rečnika - rečitosti i razumevanju sadržaja iskazanih rečima. 3 Po ovim elementima se mi međusobno prepoznajemo, prihvatamo ili odbacujemo. U govornoj aktivnosti, pa i u govornoj aktivnosti koja se ostvaruje na televiziji, učestvuje celokupna ličnost govornika, i fizička i psihička. Stoga je potrebno nešto znati i o psihofiziološkim osnovima ostvarivanja govorne aktivnosti, i to najpre o učešću centralnog nervnog sistema u govoru, o odnosu jezika i mozga kao glavnog nosioea i koordinatora čovekovih sposobnosti, pa i govornih. lako se danas sve više govori o delovanju mozga kao celine, ipak se smatra da je siva moždana masa odgovorna za kontrolu voljnih pokreta i intelektualnih funkcija i za dekodovanje obaveštenja na osnovi čulnih oseta. Pristalice lateralizacije ili lokalizacije pojedinih moždanih
3 L.L. Thurstone, Priinary mental abilllies, Psychometric. Monogr. No.l, 1938.
55