RTV Teorija i praksa

ostaje u svesti slušalaca kao otisak njihove govorne ličnosti. Da je tako, najbolje govore kritike televizijskih emisija. Evo nekih od njih koje se zapravo odnose na govor: „Svetlana Lukić je bez ikakvog okolišenja postavljala prava pitanja, nijednog trenutka ne implicirajući odgovore” ili „odlike ovog vešto vodenog intervjua su postepenost, strpljivost, taktičnost” ili „govor se odlikovao lepršavim dijalozima punim ’vrcavih opaski’” ili „oseća se lepršavost u kazivanju dijaloga” ili „dijalozi su bili jasni i pregnantni, potpuno u duhu vremena” ili ~sve važnije replike izgovorene u tom mnogoglasju su se savršeno razumele”. Namerno smo se zadržali na pozitivnim opaskama i pohvalama govora da bismo istakli šta se sve od dobrog govora i govorne kulture traži od učesnika na ovom mediju. Kao protivtežu njima daćemo primere suštinske suprotnosti u iskazu: „па televiziji se emituju razni razgovori, ali čini se uvek je to bila revija monologa, a manje ili gotovo nikako pravi dijalog.” Ili: „dnevnici su najružnija stvar na svetu jer su jednoumni, jednostranački, dosadni, beskrvni”, „deluju sivo sa malo vesti ipuno komentara" ili „živimo u informacijskom sivilu gde Ijudska misao ne dolazi do izražaja”. I pohvale i zamerke kako se može videti iz ovih slućajno odabranih kritičkih zapažanja 7 trebalo bi jasno da vode putem stvaranja nove retorike televizijskog medija. Glavni element te retorike je javni dijalog i uvođenje dvosmerne komunikacije između televizijskih govornika na ekranu i građana. U tome dijalogu veština vođenja leži u činjenici da „svi sa svakim komuniciraju” i to aktivno, lično, sa razlogom. 8 Činjenica je, kako kaže Čes, da građani blagodareći novim tehnologijama koje šire likovnu i govornu poruku „kroz etar” sede pored svojih lelevizijskih ekrana i da netremice učestvuju u celokupnom javnom i poliličkom životu

7 R. Jovanović, „Događaji na radio-talasima”, ~RTV - leorija i praksa", br. 58, 1990, Beograd. 8 M. Plenković, „Efikasnosl dijaloških žanrova", u: Suvremena radio-ielevizijska retorika, 1989, Stvarnost, Zagreb.

61