RTV Teorija i praksa

nacije, da dobijaju „brza” i „sveža” obavežtenja, mada ne i obavezno istinita i čista. Kakvu poruku uopšte žele da čuju gledaoci i čitaoci, utvrđio je Mejov komitet u jednoj anketi. Ljudi žele: 1. da znaju činjenice i istinu o domaćim i stranim zbivanjima; 2. da slušaju o miru i onima koji ga izgrađuju; 3. o životnom standardu i ko ga unapređuje; 4. da budu politički nezavisni; 5. da služaju o svojim verskim običajima i ne žele da ih neko vređa; 6. da saznaju više o životu i radu drugih naročito onih u inostranstvu; 7. da buđu pobednička strana. U ovim željama se krije glad za istinom i želja za sigurnošću i uspehom. Oni traže da saznaju kojim putem i na koji način najsigurnije u životu treba ići. Dobar poslenik na televiziji treba da poznaje ove činjenice, da shvati da uspeh u poslu upozna potrebe slušalaca. On zapravo mora da se identifikuje sa njima, da saučestvuje sa njima, da ih štiti, da osluškuje šta se želi i misli. Drugim rečima da neprestano objašnjava i sluša, sluša i objašnjava. Dobro slušanje je druga strana dobrog govorenja. Dobro slušanje se sasloji iz dvostrukog procesa; primanja poruke i dekodovanja. Dekodovanje poruke može biti bukvalno primanje рошке i interprerativno, koje se sastoji u otkrivanju namere govornika. Dekodovanje poruke ili, bolje rečeno, dobro razumevanje poruke nije lako i jednostavno. Prema ispitivanjima samo Ц4 slušalaca uspeva da se gorovo potpuno pribiiži značenju poruke. Postoje mnoge i brojne prepreke dobrom slušanju i razumevanju poruke: audilivne, psihološke, kulturološke. U Americi su organizovane škole u kojima se uči slušanje. Za televizijske poslenike i le kako je važno slušanje. Mnogi govornici ne umeju da slušaju, ne znaju da dobro postavljanje pitanja u televizijskom dijalogu

62