RTV Teorija i praksa

Тако su, na primjer, kod Socijalističke partije nauka i obrazovanje odvojene od kulture i tretirane zajedno sa zdravstvom, dok je poglavlje o „političkoj kulturi” odvojeno od poglavlja o „razvoju kulture” i „podizanju civilizacijskog nivoa naroda”. Kod Srpskog pokreta obnove kultura, obrazovanje i nauka se pominju samo u kontekstu duhovne i moralne obnove Srbije, i očuvanja srpstva „kroz veru, duh, kulturu, nauku, obrazovanje” (č1.5). Kod Demokratske stranke kultura i obrazovanje se deklarativno pominju u kontekstu „ostvarivanja socijalno-ekonomskih i kulturnih prava”, dok je nauka potpuno izostavljena. Nauku je zaboravila i Srpska radikalna stranka. U nekim prograpiima ove oblasti su samo formalno pomenute, ili jedhostavho ignorisane. Takb se, na primjer, Savez refortffsklh Snaga (za Vojvcfainu) samo taksativno zalaže za „celovit razvoj privrednog, kulturnog i političkog identiteta svakog naroda i narodnosti”, za „autonomiju nauke i obrazovanje bez ideoloških stega” i „punu slobodu stvaralaštva i informativnih glasila” - bez bližih naznaka svoje kulturne i naučno-obrazovne politike. UJDI u kontrastavu političkim, privrednim i kulturnim poteškoćama funkcionisanja Jugoslavije naglašava potrebu ~da pojedinci - kao subjekti - organizuju vlastitu egzistenciju i da se udružuju s drugima u cilju materijalnog, duhovnog i političkog boljitka”, za što je nužno „stvaranje političkih, kulturnih i pravnih pretpostavki” (č1.2/3). Stranka Jugoslovena ističe sličnu proklamaciju, ali ni ona, kao ni UJDI, u svojim programskim opredjeljenjima ne pominje oblasti nauke i obrazovanja. Identičan slučaj je i sa SSSS. I ona se bori za „slobodu misli, govora, štampe, javnog izražavanja političkih i verskih uverenja”, ali zaboravlja kulturu kao cjelinu, a oblasti nauke i obrazovanja ignoriše u-potpunosti. Programi pacionalnih partija (SDS, SDA, DSHV, • DZVM, DRSM i PDD) posebno ističu pravo na ravnopravnost nacionalnih kultura, korišćenje svoga jezika u javnim komunikacijama, stvaralaštvu i

9