RTV Teorija i praksa

Iz ovog fragmenta tajm-liste emisije vidi se da je raznolikost maksimalna, a trajanja „priloga” od 10 sekundi pa naviše. Radijski slušalac je ovakav vratolomni ritam prihvatao kao kvalitet i pravu stvar, a ja sam počeo da se hvatam za glavu jer sam bio dužan da „razradim koncepciju video-obrade i dostavim elemente za pretkalkulaciju”. Krenuo sam da kopam po tekstu i muzici „zajednički imenitelj” koji bi mi omogućio da tu prekrasnu radio-bajku iznedrenu iz mašte autora i mašte slušalaca - uslikam kamerama u studiju za dva dana. Šta slikati za vreme Sakačeve Oluje od 100 sekundi, kako osmisliti morske konjice u 10 sekundi, muziku Gostuškog posvećenu Manuelu Komnenu itd., itd., 34 puta. I, naravno, sve to za finansijska sredstva koja se odobravaju za emisije od oko 30 minuta. Vraćajući se sa posla u jednoj knjižari sam video otvorenu istoriju umetnosti i u njoj Botičelijevo Radanje Venere. I tada je počeo proces koji poznaju svi TV reditelji... Časovnik je već bio počeo da odbrojava vreme. Određenog dana reditelj je dužan da da „zahteve” koji se uklapaju u sredstva emisije. Tog dana tražio sam u cajtnotu - pevačicu Nadu Knežević, jednu balerinu (Sonju Lepetanov) i jednu žensku osobu koja ume da glumi i pristaje da naga igra pred kamerama. Tražio sam i jednog dečjeg ilustratora (Đorđa Milanovića). Scenografiju je radio Nikola Teodorović koji je prihvatao eksperimentisanja sa maketama. Muzički saradnik je bila mlada Vjera Isaković. Uz ove saradnike krenuo sam u konačno uobličavanje scenarija. Bila je to kombinacija crteža i teksta radio-emisije. Od tekstova koji na različite načine govore o moru i njegovom uticaju na Ijude u tom procesu se iskristalisala uslovna „priča”. Моге je ogromno i puno tajni. Ono razdvaja i spaja Ijude... Devojka čeka mornara gledajući u karte i šolju...

202