RTV Teorija i praksa

Interesantno je napomenuti da se u savremenoj literaturi ne plasira samo teza o centralnoevropskim i istočnoevropskim medijima kao pokretačima promena, već i kao o cilju revolucionarnih zbivanja u ovim zemljama (Dennis, Heuvel, King, 1990:2). Po njima ovu tezu najbolje ilustruju primeri Čehoslovačke i Rumunije. Za vreme studentskih demonstracija u Pragu novembra 1989. godine kamera državne televizije uhvatila je prizor kako policajac tuče nekog studenta. I mada je rukovodstvo televizije vrlo brzo prekrilo taj prizor muzičkom numerom, šteta je već bila učinjena. Slično se dogodilo i u decembru iste godine u Bukureštu kada je Nikolae Čaušesku bio izviždan za vreme obraćanja masi. Izgubljen izraz na njegovom licu koji je uhvatila televizijska kamera najbolje je govorio o sunovratu ovog nekada veoma moćnog diktatora. Uopšte, glavne borbe u rumunskoj televiziji su se vodile za zauzimanje TV studija u Bukureštu, a po zauzimanju od strane prevratnika televizija je bila i glavno poprište svih značajnijih zbivanja. Kada je revolucija pobedila, među prvim aktima novih vlasti bilo je preuzimanje (one su to nazivale oslobođenjem) elektronskih medija i pokretanje novih listova. I mada ova teza nije bez empirijskih osnova, o njenom potpunom prihvatanju se ozbiljno ne može ni diskutovati. Po našem mišljenju, promena medijske situacije u ovim zemljama može se posmatrati kroz: 1) pojavu tzv. alternativne štampe, 2) redefinisanje uloge već institucionalizovane štampe delom kontrolisane od države, i 3) relativno male izmene u radu radio-difuznih organizacija koje i dalje poseduje država. ALTERNATIVNA ŠTAMPA Pojava novih mas-medija u komunikacionom sistemu zemalja centralne i istočne Evrope zahteva, pre svega, njihovo definisanje. Izrazi „neformalni”, „nezavisni” mediji nisu adekvatni zbog toga što su nova sredstva

32