RTV Teorija i praksa

TV” je komercijalno preduzeće koje je povezano sa novinama „Mai Nap”. „Radio Danubius” je po svom profilu sličan „Balaton Channel”. Nove radio-stanice su i „Radio Calypso”, „Radio Juventus Balaton”, „Radio Bridge” i „Voice of America” (Dennis, Heuvel, King, 1990:53). Sve ove stanice su u suštini namenjene informisanju turista tokom letnje sezone kada i emituju program i nisu u klasičnom smislu profesionalni elektronski mediji. U Jugoslaviji, pak, postoje dve profesionalne radio-televizijske stanice. To su Nezavisna televizija „Studio B”, i radio stanica „В-92”. Pionirski napori u ovom smislu učinjeni su i na Rijeci i u Sloveniji. Međutim, ovo su sve sporadični i početni koraci, te se s pravom može reći da je razvoj novih medija u centralnim i istočnoevropskim zemljama ograničen na alternativnu štampu. U osvit revolucionarnih promena u ovim zemljama, u roku od nekoliko nedelja, podeljena i rascepkana alternativna štampa profilirala se u stotine nedeljnih dnevnika i magazina. U Poljskoj je pokrenuto više od 600 novina posle dolaska Solidarnosti na vlast (Jakubowicz, 1991). Slična situacija bila je i u drugim zemljama. U Rumuniji nakon revolucije ukupan broj periodičnih publikacija znatno se povećao i procenjuje se na 1 100 (maj 1990) (Promene u istočnoevropskoj štampi, 1990:30). U Mađarskoj se u periodu od godinu dana od ukidanja Odeljenja CK za agitaciju i propagandu broj publikacija na tržištu udvostručio (Isto). Godine 1989. u Jugoslaviji su izlazila 2 723 lista i 1 719 časopisa (Džuverović, 1990:14). Za razliku od medijske situacije u ostalim zemljama centralne i istočne Evrope, u Čehoslovačkoj nakon odlaska komunista sa vlasti nije došlo do buma novih izdanja. Pokrenuto je samo nekoliko alternativnih listova: „Lidove noviny”, „Respekt”, „Studcntskc listy”, „Narodna obrodba”, magazini „Rcportcr” i „Vokno”, i nekoliko novih tabloida (Dennis, Heuvel, King, 1990:36).

34