RTV Teorija i praksa

i ostalih troškova dovelo je u pitanje opstanak mnogih važnih listova i časopisa. Početkom 1990. godine, na primer, u Varšavi se štampalo osam velikih listova. Stručnjaci procenjuju da samo tri od četiri mogu da opstanu. Četiri dnevna lista u Vroclavu imala su ukupan tiraž od 434 000 primeraka u septembru 1989. godine. U februaru naredne godine njihov tiraž je opao na 253 000. Drugi izvori ukazuju da je u periodu јапиаг-тај“l99o. tražnja za novinama u Poljskoj opala za 50 odsto (Promene u istočnoevropskoj štampi, 1990:29). Situacija je slična i u Čehoslovačkoj. Pojava novih listova uz velik broj već postojećih dovela je do toga da je u Pragu posle političkog prevrata izlazilo 12 listova. Ocenjuje se da će manji broj njih nastaviti da izlazi u narednom periodu јег im tiraž već opada. Pored toga, očekuje se da će se tendencija rapidnog smanjenja tiraža nastaviti jer kada politička scena postane mirnija, opašće i interesovanje građana za dnevne događaje (Dennis, Heuvel, King, 1990:38). U Mađarskoj prodaja štampe opada u poslednje dve godine, većinom zbog drastičnog povećanja cena izazvanog inflacijom i povećanjem troškova štampanja. Osim toga veći deo mađarskog stanovništva ima smanjene prihode zbog izmene ekonomske situacije i najčešće kupuje jedan dnevni list, a mnogi uopšte ne kupuju štampu (Isto: 58). POMOĆ ZAPADA Radi stvaranja realne slike o alternativnoj štampi u ovim zemljama treba reći da njeno pojavljivanje nije samo rezultat potreba, htenja i angažovanosti lokalnog stanovništva, već i ekonomske pomoći od strane zapadnih zemalja. Prema relevanlnim američkim izvorima (Dennis, Heuvel, King, 1990:3-4) postojala su tri talasa takve pomoći. Prvi je prethodio revoluciji i uključivao zapadnu pomoć tzv. podzemnoj štampi. Ta pomoćse sastojala od manjih suma novca i opreme koja je davana pojedincima i njihovim listovima koji su postali izazov

37