RTV Teorija i praksa

~Magyar Hirlap” koji je ranije pripadao vladi. On je zainteresovan i za kupovinu večernjeg lista „Esti Hirlap”. U toku 1990. godine njegov nedeljnik „Тће European” planirao je da počne štampanje rnađarskog izdanja. Švedski dnevni list „Dagens Nyheter” planirao je da kupi 45 odsto još jednog važnog mađarskog dnevnog lista, ~Magyar Nemzet” (Isto). Osim u mađarske, inostrani kapital je prodro i u bugarske mas-medije, ali u znatno skromnijem obimu. Najveći interes za bugarske medije pokazuje britanski novinski magnat Robert Maksvel. Za izbornu kampanju on je poklonio 1 000 tona papira, a prema ugovoru potpisanom u aprilu 1990. on će u ovu zemlju investirati 20 miliona dolara. Maksvel je navodno zainteresovan i za kupovinu nekih bugarskih listova (Isto: 26). Do sada nije bilo najava većih stranih investicija u ćehoslovačku novinsku industriju. Prema britanskom časopisu „Journalist”, Robert Maksvel je pokazao interesovanje da kupi „Lidove noviny” ali je list odbio ovu ponudu (Isto: 25). NASTAVAK RADA STARIH DRŽAVNIH LISTOVA Paralelno sa pojavom nove žtampe, nastavili su da deluju mediji stare komunističke partije i države. Ali, uloga ovih medija je redefinisana. Oni su najčešće promenili ime, neki i nisu, distancirali su se od preživelih upravljačkih struktura i nastavili da postoje kao nezavisni. Tako je, na primer, „Nepszabadsag”, nekada najveći dnevni list Mađarske socijalističke partije, postao nezavisan marta 1990. godine. I pored znatnijeg povećanja cene, on još uvek spada u najčitanije listove u Mađarskoj, sa dnevnim tiražom od oko 500 000 primeraka (Isto: 28). Slično se zbilo i u Rumuniji. U poslednjim godinama režima Čaušeskua, tiraži glavnih dnevnih listova „Scinteia” (organ KP), „Scinteia Tineretul” (omladinski list) i „Romania Libera” opali su na oko 250 000 primeraka. Posle revolucije, prvi od njih je

40