RTV Teorija i praksa

razonode i razgale - u programima Radio Beograda, prevashodno u Drugom programu, oglasile nove emisije. To znači da će se ostvarivati nove uredničke i saradničke zamisli, opravdano će sepreduzimatipoduhvati u predstavljanju novih imena, glasova, pobuda, želja da se održe stari i pridobiju novi slušaoci. Koliko je sve to u isti mah i težak, i odgovoran posao, ne treba posebno napominjati. Ono što je u ovom trenulku, pak, potrebno, sadržano je u uverenju da takve i slične inicijative valja pozdraviti (razume se, ne shodno onoj neizbežnoj nužnosti nalik na vajkanje u stilu „rodilo se, treba ga Ijuljati”!) a za kritičkeprocene, ocene i neopozivije sudove mora proći onoliko vremena, koliko je neophodno da se spomenutim novim emisijama u programima Radio Beograda utvrde i označe vrednosti, ili otkriju i obelodane mogučne mane. BEZ DLAKE NA JEZIKU Početkom januara 1992. iz neposustale radionice dokumentarističkog stvaralaštva Drugog programa Radio Beograda, premijerno je emitovana reportaža Tresla se gora, delo novinara-reportera Dragoslava Mihailovića, Borisa Gajića i Aleksandre Hristov, i ton-majstora Vladimira Horvatića. Reditelj je bio Predrag Tomić. Posredi je osobeno radiofonsko, što će reći govorno-zvučno svedočanstvo o đogađajima koji su potresli i ne samo Beograd, 9. marta 1991. godine. U ovom slučaju autorske pobude delovale su i opravdano, i obrazloženo. Znalački usklađenim izražajnim sredstvima radijske montaže masovnog spektakla čije su razmere, dramatika, buka i pomama glasova i izvorni zvučni efekti sliveni u snažan i nadaleko čujan odjek, autori radio-reportaže Tresla se gora s jedne strane dočarali su slušaocima svu neurotičnost i žestinu Ijudskih i političkih vihora koji su prohujali beogradskim ulicama i trgovima 9. marta 1991, a s druge, ukazali su na neumitnu ironičnost nastavka poslovice koja je poslužila kao skraćeni naslov njihovog zajedničkog autorskog dela.

40