RTV Teorija i praksa

HILJADILI SE TAKVI O dopisnicima i izveštačima Radio Beograda, bolje rečeno, o njihovom radu često sam - ponekad kritički oštro a pokadšto ne škrtareći u pohvalama - govorio i pisao. Ovom prilikom, pak, reći ću ponešto o izveštačima u informativnim emisijama Radio Beograda sa teritorije Bosne i Hercegovine, prvenstveno o Ljubomiru Nikoliću iz Sarajeva, Bošku Šantiću iz Mostara a i ostalima koji svoj posao sredinom aprila 1992. a i inače obavljaju požrtvovano, dosledno i profesionalno da profesionalnije ne može biti. Svi oni čine to i ne stižući da podrobnije razmatraju okolnost da im je sudbina namenila ulogu svojevrsnih ratnih radio-reportera. Koliko je tih dana i noći sredinom aprila u Bosni i Hercegovini bilo događanja u čijim su okvirima bezglavo trajali i neslućeni vidovi građanskog rata, opšte uznemirenosti i neizrecive Ijudske patnje - o tome ne treba posebno govoriti. A upravo ti dramatični događaji i pojave tako reći iz časa u čas postajali su teme i povodi za vesti, izveštaje i komentare koje su sa lica mesta neprestano telefonski upućivali informativnim službama Radio Beograda i Ljubo Nikolić, i Boško Šantić i mnogi drugi. Neumorni u pregnućima i nepokolebljivi u poslovično prekaljenom novinarskom osećanju dužnosti i vere da se slotinama hiljada slušalaca širom zemlje i sveta što je mogućno pre mora ukazati na istinitost zbivanja i na pravo stanje stvari, recimo, u Sarajevu, Mostaru, Bijeljini, Kupresu ili Višegradu - spomenuti izveštači Radio Beograda, ko zna već koji put, osvetlali su obraz informativnih emisija u programima Radio Beograda. Razume se, svima njima ni tada a ni sada nije do pljeska, niti očekuju čestitke. Neka mi oproste šlo to na ovaj način ipak činim - zaslužili su. Ncka njihovi izveštaji i vesti o kojima je ovde bilo reči ostanu kao spomen na uzorite radio-reporterske domete. Ncka se niko ne iznenaduje ako podsetim na starinski, ali uzbuđujući poklik: hiljadili se lakvi!

55