RTV Teorija i praksa

kasetnom produkcijom, individualizacijom prijema, pojavom novih subjekata u svim domenima komunikacije, povećanjem profitnih stopa u ovim delatnostima, rasprostiranjem shvatanja svih političkih i ekonomskih snaga da se bez medijske podrške ne vredi upuśtati ni u kakav posao, itd. Javni monopoli, očigledno, u modernim društvima padaju jedan za drugim ali odmah se javlja i tendencija ka uspostavljanju novih, rekli bismo, sofistikovanijih, monopola ne samo u okviru jedne zemlje nego i na nivou regiona (u evropskom smislu reči) pa i sveta. Ukratko, i politika i kapitał i potrošači kao da su se okomili na ranije uspostavljene javne servise, mastodonte pored kojih je teško proći. Odgovor većine zemalja na ove pritiske i potrebe jeste i deregulacija u oblasti medija ali putem brižljivo prostudiranih propisa koji kao da otvaraju širom sva vrata ali istovremeno i pojačavaju kontrolu na ulazu. Sve je, dakle, moguće ali pod nekim uslovima koji selekcionišu kompetentne i solventne ali ne znače ni povlašćivanje ni segregaciju. O svemu tome su pisali i naši autori pre nekoliko godina (npr. M. Radojković u pomenutom časopisu, brój 51-52/88). Novija zakonska regulativa uglavnom prihvata dualni model u kojem se istovremeno podstiče i javna i privatna odnosno komercijalna radio-difuzija u cilju razvoja ove delatnosti kroz kompetitivnost jer je utvrđeno da nijedna od njih nema dovoljno duhovnih i materijalnih resursa da sama zadovolji enormne potrebe gradana i privrede, da pruži sve od informacije preko kulturę i obrazovanja do rekreacije i zabave i to u regionalnoj i svetskoj razmeni. Poseona pažnja se posvećuje razrađi onih odredbi kojima će se otvoriti put rentabilnosti RD u bilo kojem servisu da bi ona počivala na zdravim osnovama i produkovala ono Sto je najbolje ali i odredbi kojima se kontroliše pa i limitira profit, jer u ovoj osetljivoj a veoma važnoj delatnosti on ne može biti jedini motiv.

10]