RTV Teorija i praksa

retkost je ako se ona negde i citira. Pitanje je, uostalom, šta se u naše vreme uopšie dešava sa Ijudskim pravima. U ovom tekstu, ipak, polazirao od stava da su ona imanentna savremenim društvima i da će morati da se (ponovo) uspostave što skorije i potpunije. Ne treba ni naglašavati ulogu komunikacije i medija u tome aii ne bilo kakvih nego dostojnik upravo onih prava na koją mislimo i koja priželjkujemo. Garantovana prava gradana u oblasti slobodnog kretanja, rada, udruživanja, okupljanja, izražavanja mišljenja a onda i komunikacija u najširem smislu, osnov su novog tipa regulacije/deregulacije medija, drugačijih sadržaja i odnosa, efekata značajnih i u materijalnoj i u društvenoj (političkoj) sferi. Svedoci smo na izgled paradoksalne pojave da se mnogo Sta može uskratiti drugim ali ne i svom narodu dok je doskora bilo gotovo sasvim obrnuto. Tako je tokom leta 1992. godine Radio-televiziji Srbije prvo uskraćeno a nekoliko dana potom ponovo odobreno emitovanje satelitskog programa jer su neke zapadnę agencije odnosno zemlje shvatile da moraju poštovati pravo svojih građana na izbor. REGULACIJA I DEREGULACIJA U kontekstu našeg izlaganja ove pojmove ne posmatramo kao antonime - radi se o nečem sasvim drugom. Deregiilacija danas postaje oznaka za čitav niz promena u društvu sa predznakom opadanja državnog uticaja i jačanja tržišnih mehanizama i privatne inicijative. Reč je o vrlo kompleksnom pojmu često potpuno pogrešno shvaćenom u smislu savrcmene tendcncije smanjenja i pojednosiavljenja zakonske regulative. Suština zahleva za deregulacijom, međutim. proi-.iiče iz potreba i pritisaka da se puveća dostupnost medijima. Neki autori govore da je u pitanju tzv. univerzalni neoliberalni izazov koji je kombinovan i sa tržišnim modelom realizacije komunikacija u nekoj zajednici. Sve 10, svakako, u tesnoj jevezi sa razvojem „trećih medija”, sa kablovskim i satelitskirn servisima,

[9