RTV Teorija i praksa

Češći je slučaj da se ne plaća samo za radio-prijemnik, a negde (Belgija, Izrael) postoji pretplata samo ako je radio ugrađen u automobil. Zanimljiv je primer Portugalije gde postoji pretplata za televiziju a za radio se naplaćuje uz račun za potrošenu električnu energiji. Nije na odmet da napomenemo da prema važećem Statutu Evropske unije za radio-difuziju, koji je na snazi od 1. marta 1988. godine, svaki član (radio-difuzna organizacija iii grupa tih organizacija iz neke zemlje) dužan je da plati članarinu za svaku budžetsku godinu i to prema specijalnoj formuli i tabeli. U članu 16(2) odredeno je da „za zemlje aktivnih članova u kojima se plaća pretplata za prijemnike, brój jedinica ćlanarine se izračunava prema ukupnom broju pretplatnika radija i televizije... a za zemlje u kojima ne postoji pretplata za radio i televizijske prijemnike, stalne službe Unije pristupaju proceni broją domaćinstava koją poseduju radio i televizijske prijemnike...” Sasvim je drugi problem nivoa prikupljemh sredstava po bilo kom od osnova finansiranja radio-difuzije i njihove distribucije (potrošnje). Kada je reč o javnim servisima, obuhvat domaćinstava pretplatom u Evropi je različit a u Jugoslaviji i Srbiji gotovo najmanji. Primera radi, pomenućemo da u Austriji (samo po osnovu vezane pretplate) 83% domaćinstava spada u TV pretplatnike, u Belgiji 72%, u Švedskoj 86%, u Portugaliji 87%, u Švajcarskoj čak 97%. U Srbiji je vezanom pretplatom obuhvaćeno samo 57% domaćinstava (prema podacima Statističkog godišnjaka UER za 1990. godinu i JRT godišnjaku ’9l). Rezimiraćemo ovaj<iproblem tako što ćemo reći da se po pravilu javna radio-difuzna služba finansira iz pretplate i to u standardnom iznosu. Dodatni izvori prihoda su razni (od prodaje programa do tehničkih i usługa trasę) a među njima najznačajniji su oni od reklama (ekonomsko-propagandnog programa, kako ga mi označavamo) i sponzorslva. Za pojedine radio-difuzne servise neko u državi (parlament, parlamentarni odbor/komisija, vlada) propisuje ili procentualne iznose u programu ili maksimalni prag profita uopšte odnosno po godinama.

26