RTV Teorija i praksa

se pojednostavi i istražuje bez poznavanja mnogo šireg kruga pitanja. Zbog svega toga, kao i do sada, moram da imenujem ono Sto je poznato u drugoj sredini i da na osnovu toga pridem temi. Može da se kaže da je pojam cenzure prilično razjašnjen u Ujedinjenom Kraljevstvu. Pored oficijelnih dokumenata u izdanju administracije Njenog Visočanstva, postoje i zvanične akademske knjige, raznovrsna publicistika, teorijske rasprave, pamfleti radnih grupa za pritisak na medije, rečnici o medijima i studije Internacionalnog Centra za Cenzuru. Pomenuti centar je izdao 1991. godine Svetski Izveštaj prema kome se vidi kako se danas razvrstavaju teme i pitanja o cenzuri. Data je definicija prema kojoj „ima mnogo raznovrsnih mehanizama cenzure koje kao zajedničku podtemu imaju suzbijanje diseminacije informacija u svrhu podsećanja na obavezu podržavanja onoga što je trenutna režimska linija.” 1 Takode, postoji pet kategorija u okvirima kojih se kreću argumetni o tome kako i na koji način mehanizmi cenzure operišu, ali uglavnom iz perspektive kako sa njima može da se izade na kraj. Nabrojaću u najosnovnijim crtama šta ove kategorije označavaju, Prva kategorija podrazumeva poznavanje internacionalnih standardu za zaštitu Ijudskih prava. Tu je svakako nezaobilazna Internacionalna konvencija Ujedinjenih Nacija o civilnim i političkim pravima iz 1976. godine, 2 po kojoj se članovi 19 i 20 odnose indirektno i direktno na ratnu propaganda. Dok je član 19 u vezi sa individuom i sadrži dve osnovne postavke; „da svako ima nesmetano pravo na svoje mišljenje” kao i „pravo na slobodu izražavanja”, član 20 precizira; „svako propagiranje rata je kažnjivo zakonom” i „svako podržavanje nacionalne, rasne ili religijske mržnje

1 Information, Freedom and Censorship, World Report 1991, Library Association Publishing Ltd., London 1991. 2 Originalna skraćenica organizacije je ICCPR, od jula 1990. bilo je 90 zemalja potpisnica, među njima i Jugoslavia, što je obavezivalo na davanje nekih izveStaja.

44