RTV Teorija i praksa

nejasnim rečenicama u smislu: „Srbi rojalisti tu takođe bili smeštani protiv Srba komunista” 8 neke nerazjašnjene istorijske račune. A izveštači kao što je Martin Bel sa BBC bavili su se opisivanjem bez zaključaka informativne prirode, uglavnom slikajući apsurd događaja. Istraživanje načina rada ratnih dopisnika dalo bi zanimljive podatke o žanru reportažnog novinarstva baziranog na tendencioznom izbegavanju „vrednosti ponuđenih Ijudskoj inteligenciji” 9 . Naime, po francuskom savremenom filozofu Finklkrotu vitalni elementi nekog nacionalnog nasleđa nisu nesvesni faktori koji determinišu vodeće ponašanje, ni karakteristike tradicionalnih načina života već originalne kontribucije koję ta nacija dodaje univerzalnim vrednostima. U okviru takvih postavki, vrednosti informacije i uglovi gledanja na nju ne bi morali da budu sumirani kao oni na koje je navikla većina iii oni koji se očekuju da budu programirani za većinu, već bi to bile vrednosti koje autitorij recimo natprosečnih individua zamišlja i odobrava. TV adresovanje bi mogło da se planira kao upućeno ka individuama koje znaju za svoje lične, suverene i civilne slobode, znači ka auditoriju koji teži „utopijskom karakteru političkog (novinarskog) pogleda” 10 , odnosno obelodanjivanju tog utopijskog pogleda. A to bi bilo u velikoj meri sve ono što j.e protivno cenzurisanju. Posebno je zanimljiva upotreba bankrotirane komunističke retorike u retkim tekstovima o srpskoj opoziciji u britanskim medijima. To se doduše dogada i u izveštavanju o Rusiji. Opozicija se predstavlja kao „građansko-nacionalistička”, mladi demonstrant! se snimaju kao pripadnici srednje klasę iii „dobro obučeni gimnazijalci”, koji se od početka blokadę iii zbog krize osećaju pogođenima i ugroženima. Sada je medijskom

8 „The Guardian", 12. jun, 1992. 9 Finkielkraut, ibid. to Michel Foucault, Power/Knowledge, ed. by Colin Gordon, The Harvester Press, London 1980.

52