RTV Teorija i praksa

ratu potrebnije da slika klasno društvo koje izvire iz totalitarnog zatvoreništva, više nego da ponavlja simbol crvene zvezde kao u prvim mesecima rata uz svaku vest iz Jugoslavije. I dok britanski čitaoci i gledaoci primaju direktne poruke o potrebi vojne intervencije, internacionalni standard! i ugovori se ne upotrebljavaju ni sa jedne strane. Umesto, novinske agencije dodaju svoj udeo medijskom ratu prenoseći vesti koje stvaraju permanentni! paranoju. Jugoslovenski deo auditorija iz toga dobija svoju patriotski intoniranu dnevnu porciju krika za kolektivnim samoubistvom. Oba dela potrošača vesti nalaze se u situaciji u kojoj konstrukcija javnog mišljenja zavisi od „cene koja se plaća za istinu žrtvOvanjem sopstvene vlasti” kako je to novinarka Rialda Šebek nazvala 11 u svom otvorenom pismu predsedniku Miloševiću, a ne svojim kolegama novinarima. Obe strane koriste istu strategiju. Ono što je rezultat bmanske cenzure koja je možda „posvećena, pravedna i efikasna”' 2 dostiže jugoslovenske auditorije kao „Videnje iz Londona” i zbližava ih bez njihovog učešća. Dali se to dogada slučajno jer su kontrolori radio-televizije „suviše popustljivi političkom pritisku” 13 ili zato što su zaista pod uticajem tržišta? Pošto su „cenzura i propaganda različite strane iste medalje: odnosno manipulacija mišljenjem” 14 , da li će nekada biti komercijalno isplalljive funkcije evropskih medija zajedno sa onim što sada nije u składu sa popularnim interesima neobaveštene publikę? Ili će te karakteristike biti samo u funkciji dva tipa kontrole na nacionalnim nivoima koje sada možemo da pratimo? Kada je „Sky Channel” prvi put transmitovao izvinjenje porodicama masakriranih Srba u Sarajevu o kojima je

11 „The Guardian”, 13. jun 1992. 12 Ministry of Defense, „The Protection of Military Information” HMSO 1985. 13 J. Curran, J, Seaton, Power Without Responsibility (4th ed.) Routladge, 1991. 14 A. C./Duke, C. A. Tamse, Too Mighty to be Free, De Walburg Pers/Zulphen, Nederlands, 1987.

53