RTV Teorija i praksa

samotničkih pećina u kojima su nastajala njegova veličanstvena skulptorska dela i u kojima se oteo i jedan od njegovih nadasve strašnih, i gorkih, uzdaha: „Kičicom i dietom ne mogu da smirim dušu svoju koja vapije za onim što na krstu nama svoje ruke širi...” A sve je, ipak, sadržano u grozničavim pitanjima i nedoumicama Miloša Crnjanskog, na koję ni on, a i niko do sada nije odgovorio, a koja glase: „...Ko je ta Frančeska de Neri? Kakav je njen trag u Mikelanđelu? Zašto je sin, ni u sonetima, ni u pismima svojim, nije pomenuo? Je li se zbog nje odrekao žena u životu? Je li tužno sećanje na nju, čežnja za materom, Ijubav prcma materi, koju nije imao, nije znao, a koja jc umrla kad mu je bilo šest godina, isključila svaku Ijubav, običnu, čulnu, telesnu, za ženu?... Tri skulplure Oplakivanja bile su, sve tri, nađene, pri njegovoj smrti, u njegovoj kući, nezavršene. Non finito. Tri matere sa lešinom sinovljevom u zagrljaju... Mati je, očigledno, glavni kompleks Mikelanđelov, pri kraju... Mati ga je posmatrala, poslednjih dana, pred smrt, u Rimu, a kao da nije bila ni izašla iz kamena, iz sna, nego je video kao proviđenje, sa kojim je sve p0če10...”

88