RTV Teorija i praksa

pedeset hiljada orlova što vatru prde, u pomoć! PRIPOVEDAČ Carević uzme pero, pa ode Baš Čelika tražiti. Putuje carević, putuje, putuje, pa dođe u treći grad, al’eto ti djevojke pa poviče sa čardaka: DJEVOJKA Odjaš 1 konja ti, deli junače, odjaš 1 konja u avliju dođi. Ovaj tako i učini, kad tamo, a to sestra njegova najmlađa. Ova kad ga poznade uze ga u naručje pa ga stane Ijuljuškati i u lice Ijubiti. CAREVIĆ Ma, čuješ sestro, ko je tvoj čoek? SESTRA Moj je čoek саг na sokolovi, za njeg’ sam se ja mlađa udala. PRJPOVEDAČ Uto doleti car sokolovski, vriska, piska, vriska, piska! SOKOLOVSKI CAR Dobro došao, šuro. CAREVIĆ Bolje te našao, zete. SOKOLOVSKI CAR Kojim dobrom sad, pa ti u nevrijeme? CAREVIĆ More, moja je muka još veća. Baš Čelik mi ženu ugrabi i odnese, evo tri godine žene viđeo nijesam. SOKOLOVSKI CAR Prođi se ti ćorava posla, nego se lijepo vraćaj doma, žena ko krušaka. PRJPOVEDAČ Žena ga očepi dobro, te ovaj stane skakati k’o nezdravo pile, na jednoj nozi. ŽENA Dok međeda krušci navikoše, sve međedu uši otrgoše (VUČE GA ZA UŠI), a dok su ga svukli sa krušaka repinu mu mal’ne otrgoše. SOKOLOVSKI CAR Dao bih ti, šuro, pero, ali ti sad žurim, a i njih malo ostanulo. PRIPOVEDAČ Putuje carević, dalje, putuje, putuje, kad najposle nađe svoju ženu u

219