RTV Teorija i praksa

časopis. Upravo sad kad se promenio društveni kontekst, on mora da prione i da savlada tu novu građu u meri u kojoj je to moguće, na nivou na kojem je do sada radio. Vlado MILOŠEVIĆ, rukovodilac PJ Istraživanja RTS Finansijski motiv sigumo nije u prvom planu ovog skupa. Nije u pitanju verovatno ni osnovni, elementarni položaj Časopisa, znači ta četiri broja godišnje koji koštaju po sadašnjim cenama, za tiraž od 600 primeraka od 15 do 20 hiljada dinara. Više nije sporno čak ni ono što je u konceptu savetovanja zabeleženo - fizionomija Časopisa. Оп se potvrdio u praksi, i na domaćem prostoru prethodne Jugoslavije, ali i sadašnje, i mislim da nije izgubio od svoje vrednosti. Ima i sve reference u inostranstvu. Problem nastao oko Časopisa nije, dakle, u smanjenom tiražu, iako je on nekada dostizao i do 2.000. Treba voditi raspravu o tome kako pratiti vreme u kome živimo, saglasno vremenu i kretanjima, trendovima u društvu i u medijima. A bar u oblasti elektronskih medija i elektronike se dogodilo veoma mnogo toga novog. Posebno je aktuelno pitanje što nismo dovoljno izučili, ni posle nekoliko godina, jedno vreme koje je ostalo iza nas, a odvijalo se na način kako to verovatno niko na svetu nije doživeo. A iz toga proističu i neka nova iskustva za mas-medije. Osnovni motiv za raspravu je ipak - ako apstrahujemo ekonomske i tržišne momente - okolnost što se Časopis malo čita. Mi srao od poslednjeg broja redovno prodali 22 primerka, i još sedamdesetak u koordinaciji sa lokalnom radio-difuzijom Vojvodine po beneficiranoj ceni. Prema tome, da se u okniženju ništa nije dogodilo, pitanje broja korisnika ostalo bi otvoreno. Tvrdim da bi samo interes Ijudi koji rade u oblasti radio-difuzije i elektronskih medija bio dovoljan ne za časopis u 600 primeraka nego možda i za tiraž od nekoiiko hiljada. Na prostorima Srbije i Crne Gore danas u elektronskim medijima radi sigumo (direktno ili indirektno) više od 15.000 Ijudi. Neću da govorim o oblastima elektronske industrije i srodnim, koje imaju mnoge dodirne tačke sa velikim sistemima. Šta, dakle, učiniti da se sadašnji broj korisnika, stalnih čitalaca poveća? Treba zadi'žati osnovnu namenu Časopisa, koncepciju, ozbiljnost visokoteorijskog stručnog glasila. Ali šta učiniti da ono postane atraktivnije? Časopis je u stvari visoko edukativan i takav tretman ima. Ali to malo vredi sve dok ga koristi nedopustivo mali broj čitalaca. Pitanje je, kao što je Prvoslav Plavšić u jednom

22