RTV Teorija i praksa
vrlo precizno, nazive autora, brojeva Časopisa. Znači, Časopis se koristi. Učinimo da se ne koristi samo u tu svrhu, nego da bude časopis koji će pomoći u ovoj šumi radio i televizijskih stanica koje danas deluju u Srbiji. U svetlu naših najnovijih saznanja proisteklih iz istraživanja informativnih programa, posebno TV Dnevnika, Časopis bi sasvim sigurno morao i time da se pozabavi teorijski, a i praktično. Šteta je da obilje podataka kojima raspolažemo sada ne saopštimo što pre. Imamo obilje podataka iz oblasti istraživanja javnog mnjenja. Odnos građana Srbije prema programu Avramovića, a i prema nekim ranijim programiraa, istraživanja o nekim raspoloženjima koja prevladavaju u populaciji. Kadato bude ušlo u Časopis i kada budemo saopštili da je to u Časopisu, übeđen sam da će se krug čitalaca i kiug korisnika pomeriti. Naravno, ako Časopis zadrži visoki nivo koji je do sada imao, a bude opšti društveni zahtev za povećavanje profesionalnog kvaliteta onoga što emituje Radio-televizija Srbije, time će takođe dobiti u značaju, i to kod onih Ijudi čija je reč presudna u programu. Dokle god to nije slučaj, neke druge stvari su važnije; važnije je o čemu informišemo, a manje je važno kako to činimo. PRJEDSEDAVAJUĆI Prvoslav S. PLAVŠIĆ Kolega Timotić je pokrenuo strukturalni problem u organizaciji izdavača, RTS-a. Ako je to jedna od konstatacija, jedna od mogućih teza, tu tezu bismo takođe mogli da obradimo u Časopisu. Šta se dešava sa studentima novinarstva, šta se dešava satoiikim novinarima koji sasvim mimo mogu i mimo časopisa ~Novinarstva“, mimo ovog časopisa i mnogih drugih publikacija. To predlažem za obradu i kao jedno moguće tematsko područje. I verovatno ćemo u razgovoru možda sa profesorima, sa jednim brojem novinara (tu rubriku smo imali i ranije, dok je bilo „Biti i opstati na televiziji“), kroz učešće onih koje smo intervjuisali, dobijati i na neki način kroz status onih koji rade na programima. Mnogi se ne bi pojavili u drugom žanru osim intervjua. Dakle, autor koji neće da piše, neće dilemu pred praznim papirom šta pisati za Časopis, može redakcijskom politikom, promenom žanra, kroz intervju dati svoje stavove, Hoću da kažem daje, bez ikakve dileme, velik prostor onoga što redakcija može da učini. Oko toga se možemo složiti, pa ću ja predložiti da se radakcija opet formira.
25