RTV Teorija i praksa

Nisara protiv toga da Časopis pređe na ćirilično pismo, iako nisam ni protiv toga da ostane u ovom pismu u kome jeste. Ovde ima još jedna stvar koja mi je zapala za oko, a tiče se uređivačke politike, odnosno profilisanja Radio-televizije Srbije kao organizacije sa naglašenim obavezama u izgrađivanju informativnog i kultumog prostora srpskog narođa. Mislim da ovaj stav takođe zaslužuje pažnju u smislu u kome sam do sada govorio, u smislu preispitivanja i preorijentacije, dakle, da tako kažem, jedne obnovljene koncepcije Časopisa i da to ne treba izgubiti iz vida. Mihajlo TOŠIĆ, Radio Beograd Ova priča o okruženju, o raspadu Jugoslavije, zaista je činjenica, ali ona nije morala da utiče na Časopis. Naši saradnici iz drugih država bi bili saradnici iz inostranstva, pa bi mogli i dalje da nastave da sarađuju, ako smeju od represija u svojim republikama, odnosno državama itd. Dajte da stvari nazivamo njihovim pravim imenom. Treba izaći sa novim brojevima, tj. sa zaostalim brojevima od 1992. do 1994. i podstaći Ijude da pišu. Ima mnogo Ijudi kojima bi bila čast da pišu u ovom časopisu, ali se plaše nivoa koji smo mi, sećate se, podigli pod uticajem komunikološkog dela našeg sastava, Mogu da kažem da su se te stvari bitno promenile. Dva čoveka iz Radio Kladova su, na primer, magistrirala na Fakultetu političkih nauka s temama o lokalnom radiju. Eto, makar ta dvojica bi bili potencijalni saradnici. Bilo bi ih, siguran sam, još mnogo više. Treba dokazati da se voli ovaj časopis i obezbediti njegovo stabilno fmansiranje. Kadrovi i sve ostale stvari su relativno proste, mogu lako da se otklone i lako da se reše. A ono što je naša obaveza, i tu ćemo se svi složiti, jeste da u novoj medijskoj situaciji pokušamo da organizujemo i stručne razgovore i naručimo članke i učinimo sve da se nova medijska situacija, o kojoj je ovde bilo reči, prikaže i stručnoj javnosti i potencijalnim čitaocima Časopisa. Dakle, i drugim listovima i medijima koji će koristiti ta savetovanja i te materijale. Uzmite samo činjenicu o postojanju 150 radio-stanica, a broj će narasti na 200, i kako se prognozira sa 20 televizijskih stanica na 50. Bez želje da kritikujemo naše Ministarstvo, podsećam na to da prilikom davanja koncesija i frekvencija Ijudi moraju da prilože programsku koncepciju, a činjenica je da se deo

31