RTV Teorija i praksa

3) završetak razgovora (okončanje razgovora, rastanak od sagovomika po završetku razgovora i sl.)Taktičnost ima cilj da reguliše interpersonalne odnose, tj. da sačuva lično dostojanstvo, a da se istovremeno ne ugrozi dostojanstvo drugih ijudi. Taktičnost, drugim rečima, podrazumeva da čovek treba da se ponaša ne samo na „društveno korektan način“ (tj. da poštuje pravila društvenog ponašanja), nego i na interpersonalno adekvatan način. To uključuje razumevanje drugih Ijudi (sagovomika), saosećanje sa njima, kao i izbegavanje da se kaže ili učini bilo šta što bi moglo da ih ugrozi ili uvredi. Ukoliko se društvena učtivost može (figurativno) shvatiti kao „sistem društvenih saobraćajnih pravila", onda se taktičnost (takođe figurativno) može shvatiti kao „specifični stilovi vožnje (pojedinačnih) učesnika u tom saobraćaju“. Može se reći da ono što Ijudima omogućava da izbegnu svakodnevne interpersonalne sukobe nije dmštvena učtivost nego taktičnost. U normalnoj intrakulturnoj komunikaciji (tj, u komunikaciji između pripadnika iste kultume zajednice) Ijudi automatski podešavaju svoje verbalno i neverbalno ponašanje da stvore povoljnu klimu za sagovomika. To podrazumeva da sagovomici poklanjaju odgovarajuću pažnju ne samo onome šta se komunicira nego i onome kako se komunicira. Način na koji se komunicira (a što obuhvata verbalne, neverbalne i kinezičke stilove i stragerije u datoj situaciji) predstavlja jedno od bitnih obeležja taktičnosti. Interpretacija aktivnosti vezanih za način komunikacije, koja nije ništa manje važna od interpretacije lingvističkog sadržaja рошке, neophodna je za adekvatno razumevanje partnera. Lakoća kojom Ijudi regulišu svoje interpersonalne odnose u okviru jedne kulture samo je prividna. Veština taktičnosti, naime, nije ništa manje kompleksna od jezičke sposobnosti. To posebno postaje vidljivo u sklopu interkulturnih situacija, kada se partneri suočavaju sa problemima koje nije moguće rešiti kroz model ponašanja koji je primeren samo za kontekst jedne/matične kulture. Razlike u komunikativnim stilovima i strategijama izviru iz specifičnosti svake/pojedinačne kulture. Ove specifičnosti je teško promeniti, pa tako sagovornici/pripadnici različitih kultura često predstavljaju enigmu jedni drugima. Interkultume razlike mogu da budu relativno male, kao što je to slučaj pri interakciji Ijudi iz šireg okvira iste kulture (npr. Holanđana i Danaca), ili relativno veiike, kao pri susretu

105