RTV Teorija i praksa

pripadnika udaljenih kultura (npr. Francuza i Japanaca). Bez obzira na stepen kulturoloških razlika, svaki susret pripadnika različitih kultura karakteriše određen stepen nepredvidivosti, a nepredvidivost uvek stvara podozrenje, odnosno osećaj ugroženosti među strancima. Može se reći da taktičnost u intrakultumom smislu ne može da fiinkcioniše (odnosno nema efekta) u mnogirn interkulturnim situacijama. Interkultuma komunikacija, međutim, ipak postoji. Naime, kad sagovomici ne mogu da se oslone na uporište zajedničke kulture, onda oni traže altemativni okvir za komunikaciju. Treba imati na umu, pre svega, da se interkultuma komunikacija nikad ne odvija između ~idealizovanih“ pripadnika različitih kultura (npr. ~Holanđana“, ~Iraca“, ~Amerikanaca“, ~Rusa“, itd.) van konteksta, nego između pojedinaca u realnim životnim situacijama (npr. švedskog stomatologa i grčkog gastarbajtera, francuskog biznismena i njegovog španskog klijenta, američkog diplomate i njegovog mskog kolege). U interkultumoj komunikaciji uvek postoji (barem) jedan aspekt situacije koji partneri prihvataju kao zajednički referentni okvir. Taj ad hoc stvoren referentni okvir, na koji paitnere upućuju zajednički interesi, aktivnosti ili ciljevi, privremeno zamenjuju njihove kulture kao nepremostive prepreke u komunikaciji. Da bi se održala (verbalna) interakcija, partneri prećutno pristaju da postanu članovi (uslovno rečeno) „pozitivne referentne grupe“. Funkcija ovih pozitivnih referentnih grupa u interkultumoj komunikaciji ne sastoji se u nastojanju paitnera da postanu razumljiviji, nego da njihovo ponašanje postane predvidljivije. U okviru pozitivne referentne grupe komunikacija teži da se ograniči prvenstveno (ako ne i isključivo) na neposredne interese koji povezuju partnere u datoj situaciji. Tako će stomatolog i pacijent (Šveđanin i Grk) razgovarati o zubobolji, biznismen i njegov klijent (Francuz i Španac) o poslu, a diplomata i njegov kolega (Amerikanac i Rus) o međunarodnoj politici. U takvom omeđenom prostom komunikacije dmštvene i interpersonalne uloge partnera su relativno dobro definisane, a njihovo ponašanje je (u većoj ili manjoj meri) regulisano datim referentnim okvirom. Važna propratna funkcija ovih pozitivnih referentnih grupa u interkultumoj komunikaciji ogleda se u osećanju stvaranja pripadnosti toj ~grupi“. Činjenica da paitnere spajaju zajednički interesi uzima se kao nešto što se podrazumeva. U suštini, to je osnovni razlog za njihovo prihvatanje partnera kao člana iste grupe.

106