RTV Teorija i praksa

svojim čuvarima“. U sedmičniku „Telegraf ‘ Ratko Polič odgovarajući na pitanja novinara kaže: „Sranje, sve samo sranje... Svi smo u kokošinjcu, a ja to neću,“ kao i sledeće: ~Ti si se rodio u Srbiji! Pa jeb’o ja vama mater, ako tako razmišljate.“ Navedene rečenice su štampane povećanim, masnim slovima u okviru, što znači da su deo sadržaja koji se smatra izuzetno značajnim. Psovka nije izbačena već stoji ravnopravno kao neraskidivi deo citiranog diskursa. Time redakcija pokazuje čitaocima svoju demokratičnu uređivačku politiku. Psovka u ovakvim situacijama ima i funkciju reklame lista. U novinskim intervjuima sa političarima nema pravih psovki već srećemo uvredljive reči. U ~NI - svetu“ Vojislav Sešelj kaže: „Pokazaio se da su govna sudije opštinskih sudova,“ ili ~Uz to ću dokazati da je Milošević komunistički bandit i najveći izdajnik srpskog naroda.“ Ovakvi politički intervjui povećavaju tiraž listova, tako daje sasvim jasno zašto uvredljive reči nisu izbačene iz teksta. U RTV razgovorima ređe se sreću psovke i opskume reči. Uvreda ima u političkim intervjuima (emitovanim direktno u program) i direktnim prenosima sa sednica skupština. Osim toga, u emisijama koje se emituju direktno iz studija u etar postoji mogućnost da se voditeljima ~omakne“ psovka ili da opsuju misleći da su mikrofoni isključeni. 8 Ovakvi slučajevi se uglavnom interno rešavaju. Prekršaj radne discipline je veći ukoliko se voditelju dogodi da opsuje u informativno-političkom programu nego u kulturno-zabavnom gde je stepen tolerancije na psovku veći. U pomenutim slučajevima montaža nije moguća. U snimljenim, pa odloženo prikazanim, intervjuima, psovka se montažora ne izbacuje kada se javlja u funkciji uzrečice intervjuisane osobe. Intervjui sa psovkama kao uzrečicom najčešće se emituju u emisijama iz kulture avangardne koncepcije. U umetničkim formama kao što su dokumentarci i reportaže iz svakodnevnog života psovke se ne izbacuju montažom kada su deo govomog repertoara likova sa margine društva bilo da su u

8 ~Vreme“ od 2. avgusta 1993, objavljuje tekst Hari Štajnera ~U zemlji beznađa“ u kojem se objašnjava uzrok najnovijeg skandala u Engleskoj. Predsednik vlade Džon Mejdžor posle intervjua TV mreži ITN ćaskajući sa novinarem, ne znajući dasu mikrofoni i dalje uključeni, opsovao je opoziciju. Intervjuje objavljen zajedno sa dođatkom, psovka nije izbaćena i izbio je skandal. Komercijalna TV mreža iskoristila je premijerovu nesmotrenost i povećala svoju gleđanost. ~Vreme“ citira Mejdžora tako da psovku maskira tačkicama ,j mangupiT

119