RTV Teorija i praksa

STRIČEVIĆ: Moje izjave? VIŠNJIĆ: Možda privatne. STRIĆEVIĆ: A, to može biti Lale. Svinja! VIŠNJIĆ: Vidiš kakav si ti, kako lako blatiš Ijude? Pa taj Lale je nešto sasvim drugo; direktor i Došen sad rade protiv njega, jerje on preokrenuo taj vaš sastanak i nije dozvolio da se većina izjasni protiv tog međunarodnog projekta... po Šumanu. STRIČEVIĆ: Pogrešio sam. U redu, pogrešio sam. Vidiš, boga ti. Dabome. Direktor je ovde na sastanku kod Došena. VIŠNJIĆ: Pa sigumo. Raspravljaju o tom izveštaju. STRIĆEVIĆ: АГ sam ja budala! VIŠNJIĆ; Pa, normalno. Ja sam mislio da se ti zezaš kad si ušao ovamo... Pazi sad ovo. Možda tebe ne interesuje šta ja mislim o tvojoj metodi, ja lično. Vrlo važno šta će jedan policajac reći o tehnologiji. Ali, po mome mišljenju, tvoj projekat, to ti je na terenu nauke ono za šta sam se ja borio čak i onda kad sam tebe, koji si sad smislio taj projekat, kad sam tebe gonio, vrbovao i terorisao. Ne znam ja šta ćeš ti da doneseš nauci i industriji, ali se meni, brate, dopada što se ti uzdaš u se i u svoje kljuse. STRIČEVIĆ: Hvala ti, VIŠNJIĆ: Razumeš me? STRIČEVIĆ: Razumem, ali ja pare ipak ne dobijam. VIŠNJIĆ: Рага nema, cela stvar je u tome. STRIĆEVIĆ: Neće biti. VIŠNJIĆ: Časna reč! STRIČEVIĆ: Zašto se onda to ne kaže tako? VIŠNJIĆ: E, zašto? Zato. STRIČEVIĆ: Vidiš, ja i ta moja grupa nešto možemo da učinimo a ti nam ne daš. VIŠNJIĆ: Ja bih tebi dao i poslednju paru za taj tvoj posao. STRIČEVIĆ: Ali ti nisi ti. Ti si vi. I ti takav, koji si u svoje doba štitio zemlju od mene, inostranog špijuna, pa si zatim hteo da me zavrbuješ, možda da me šalješ u inostranstvo - sad ti meni ne daš da radim na svom projektu, guraš me da lepo živim od razrade tuđih projekata, uvoziš ovde tuđe pare, tuđe ideje, a možda i špijune... VIŠNJIĆ: Kako, kako? Čekaj!

198