RTV Teorija i praksa
JASNA: Mi smo ti u Rafmeriji nafte kod Pančeva. Prilično se dangubi u odlasku i dolasku, ali je inače odlično. STRIČEVIĆ: Koliko je prošlo? LALE: Dva meseca. Nisi dobio našu poruku? STRIČEVIĆ: Ne. LALE: Nijedanput? Čudna stvar! JASNA: Laže, naravno. I on je dobijao od nas, i ja sam dobijala od njega. Samo nije bilo odgovora. LALE: Da li znaš zašto smo došli? STRIČEVIĆ: Stare kolege. Red je da se izglade nesporazumi. LALE: Slušaj, Stričeviću. Mi imamo najviše ovlašćenje da te pozovemo da pređeš kod nas u Rafmeriju. STRIČEVIĆ: U Rafmeriju? A zašto? JASNA: Šta misliš zašto? STRIČEVIĆ: Ne znam. Ne mislim. Ova dva meseca živim kao da sam se vratio iz inostranstva, iz neke emigracije. Sve mi je novo. LALE (uglas sa Jasnom): Radićemo tvoj projekat. JASNA: Slušaj, tamo su mladi Ijudi, puni razumevanja, ambicija i para. Omogućili su nam da osnujemo naučnoistraživačku laboratoriju. Prosto neverovatno. LALE: Do kraja godine moći ćemo da počnemo rad na razrađivanju Stričevićeve metode. STRIČEVIĆ: Toje dobro, vrlo dobro. JASNA: Ma to je fantastično! LALE: Oni se ne usuđuju da se obrate direktno sami jednoj takvoj šarži kao što si ti. Zato su nas poslali kao prethodnicu. JASNA: Divno ćemo raditi! Zena ulazi sa poslužavnikom, zastaje kod vrata. STRIČEVIĆ: A kad ćete se vas dvoje venčati? LALE: Šta kažeš? STRIČEVIĆ; Pitam. ZENA (Stričeviću): Šta znači ta indiskretnost? STRIČEVIĆ; Budi Ijubazna, idi i skuvaj kafu gostima. ZENA: Evo je! (Posluži i demonstrativno napusti sobu.)
205