RTV Teorija i praksa

U predsobljn stare građanske kuće stoje: Jasna, Lale i Stričevićeva žena. LALE: Ja sam doktor Kovač, bivši kolega vašeg muža... Milo mi je... A ovo je Jasna Pajić. ŽENA: A, vi ste to? JASNA: Nismo se poznavale. Zena ih uvodi u salon. Pored kanapea stoji Stričević zbunjen. JASNA: Šta to znači? STRIČEVIĆ: To ja vas pitam. Približavaju se polako i oprezno. LALE: Eto, ja sam mlađi, i po drugi put rizikujem... (Pruža ruku Stričeviću.) JASNA; Hajde, mirite se! Njih dvojica se rukuju i čak se smešno zagrle. Početna nelagodnost nestaje. LALE: Ja sam kriv. STRIČEVIĆ: Otkud? Ja sam prenaglio. Bilo mi je vrlo žao. Jasna razgleda unutrašnjost stare kuće koja je u dosta derutnom stanju: i tapeti, i nameštaj. JASNA: Pa dobro, gde si ti, Stričeviću? Morali smo ovako па prepad da te uhvatimo. STRIČEVIĆ: Ja se krijem. A vi... Boga mu, uopšte ne znam gde radite sada? ŽENA: Izvinite, on se tako ušeprtljao. Sedite, molim vas. Sad ću ја! Zena napusti sobu.

204