RTV Teorija i praksa

iznedrila niz vrhunskih stvaralaca. Istina, mnogi od tih Ijudi, i pored visokih dostignuća, često kao da se stide što su ih proizveli upravo za televiziju. Čini se da bi ponekad više voleli da budu poznati po jednoj maloj kratkoj priči ili filmu nego po sjajnoj televizijskoj seriji, bez obzira na njen žanr. No, srećom po ovaj medij, ima i drugačijih primera. Jedan od takvih primeraje upravo i Božidar Kalezić, koji je voljno prihvatio televiziju kao svoj medij, koji je u tom domenu strasno istraživao, radio, borio se i ostvario dela izuzetnih vrednosti. Prihvativši, dakle, svesrdno televiziju, Kalezić je smatrao da ovaj medij zavređuje ne samo da se u njemu dela i stvara, već da o televiziji treba i razmišljati, pokušati da se odgonetne šta je ona, gde leže zamke, a gde zlatno grumenje. Drugim rečima, bioje übeđen u to da pravi televizijski stvaralac mora istovremeno teorijski promišljati medij i pokušavati da u njemu, u njegovom jeziku, izrazi svoje ideje, želje i misli. Upravo je to Kalezićevo dvojno delovanje izuzetno dobro izloženo, organizovano i kontrapunktirano u knjizi Dragane Bošković ..Dokumentarna televizija - venci od tmja Božidara Kalezića“, Ona nam ukazuje na suštinske odrednice Božidara Kalezića kao televizijskog stvaraoca i kao čoveka koji misli o televiziji. Nema sumnje da nije lako, ako je uopšte i moguće, u nekoliko reči opisati Kalezićev pristup televiziji i televizijskom stvaralaštvu, ali mi se čini da je, uz sve opasnosti koje svako pojednostavljenje nosi

sobom, moguće reći da se njegov kredo, njegov lični stav, zasniva na: * odsustvu predubeđenja, * iskrenosti, * gotovo jansenističkoj strogosti u pristupu i stilu, * izbegavanju olakih i naizgled zavodljivih zaključaka, * zahtevnosti u odnosu na sebe, svoje saradnike, ali i gledaoce i čitaoce, * istraživanju, istraživanju i istraživanju, * i nadasve intelektualnom poštenju. Ako pažljivo pričitamo i uporedimo delove ove knjige koji se odnose na neke ođ dokumentarističkih dela Božidara Kalezića i one gde on, u intervjuima, razgovorima i odlomcima svojih knjiga, razmišlja o televiziji, uočavarao odmah izuzetnu koherentnost stavova. Teorijski diskurs prethodi ili sledi praktičnoj realizaciji, jedan drugog dopunjuju i nadahnjuju i kao konačni rezultat daju jedno celovito i dragoceno delo. Božidar Kalezić ne smatra da je dokumentarni program najvažniji, ili, kao što mnogi za svoj posao vole da misle, suština televizije, on smatra, kao i Alan Rozental, daje osnovna uloga dokumentarca da postavlja teška i uznemirujuća pitanja i da ih istražuje dublje i kritičnije no što i jedan drugi televizijski žanr to može da učini. Najednom mestu u ovoj knjizi Kalezić kaže: „Televizija mora da uznemiri čoveka, da ga stavi u mobilno stanje, TV ekran treba dovesti do usijanja, Da ga dodimeš, pa da jaukneš kad te

217