RTV Teorija i praksa

preslikavanja na relaciji realnostslika reainosti i priroda-biološka svestT Zato što postoji obostrano preslikavanje na relaciji realnostslika realnosti moguće je korišćenje zakona koji opisuju sliku realnosti u procesu stvaralaštva kao fenomena nastajanja novih entiteta realnosti. Zakoni koji su do sada uočeni i iskazani u formi klasične i kvantne mehanike samo su slike realnosti koju biološka jedinka pretpostavlja i promišlja u svojoj svesti. Neospomo je stvamost dinamički povezana na relaciji prirodabiološka svest i da se zbog toga svekoliko znanje prenosi mislima, a misao je u stvari, ipak, odgovor pamćenja, sastoji se od ponavljanja i ponovnog uređivanja na nov kreativan način. Ovo navodi na korak dalje - da je stvaralačka inteligencija deo tog toka izvučena iz iste tekuće dinamike kao i sama stvamost. Tako naše misli i sećanja postaju deo toga toka i produžavaju se neograničeno u prošlost i nema načina da se misao ograniči: da se zna gde počinje i gde se završava. Autor Dejan Raković u vezi s hipotezom mehanizma elektromagnetnog polja i neuronskih mreža sajonskom ultraniskofrekventnom moždanotalasnom aktivnošću, navodi: „Svest je suptilni unutrašnji displej u formi EM-komponente ultraniskih frekvencija moždanih talasa, u kojima se neprestano kodiraju informacije iz moždanih neuronskih mreža, posredstvom fizičkog fenomena elektromagnetne indukcije, U stvari, pretpostavka o mehanizmu elektromagnetnog polja i percepciji kod čoveka još uvek je u oblasti hipoteze iako

postoji sličnost sa moždanim ritmovima, a što je u saglasnosti sa cirkadijalnim ritmovima aktivnosti sunca na frekvenciji od 10 Hz u sistemu zemlja - Hevisajdov sloj jonosfere sa Sumanovim rezonansama. Dragim rečima, sigumo je bioelektricitet uslovio razvoj živih bića, a prilično smo zbunjeni kad se i danas nabasa na ove fenomene. Autor Miloje Rakočević ukazuje na to da postoje mnogi pristupi za izučavanje svesti, ali da se u krajnjem ishodu mogući pristupi i postupci mogu klasifikovati u dve kategorije: jedno su input (ulazni) postupci, usmereni na unutrašnjost, na razumevanje materijalne osnove svesti; a drugo su autput (izlazni) postupci usmerni na spoljašnjost, na razumevanje spoljašnje manifestacije svesti, uz naglasak ..važno je shvatiti da nadmoć aksiomatskog nad novim eksperimentalnim često iznosi na videlo Tro-Četvorstvo kao zajedničku suštinu svih mogućih prirodnih kodova, i tada postojanje svesti u univerzalnom kodu postaje neosporno i očigledno". Autori Zvonimir Lević i Dragan Pavlović navode: „Neokorteks kao najmlađa i najsavršenija struktura mozga i kao mesto gde se obavlja najveći deo kognitivnih aktivnosti (detaljno je izučen histološki, neurofiziološki i neuropsihološki) i može se reći da je on ekran naše svesti, jer kad je on aktivan naše polje svesti je ispunjeno opažajima, mislima i drugim sadržajima“. Autor Velimir Abramović navodi: „Ontološka definicija svesti sigurno je najvažniji problem savremenih humanističkih nauka, јег su se

222