Rusko-srpsko ogledalo

Тера селак ‘кола сена...

Тера сеъак кола, сена, а, други му иде усусрет.. »Здраво!« — »Здраво! Шта то тераш?« — »Дрвах— ›Каква, дрва, кад ]е то сено!« — »А кад видипЕ да ]е сено, залито онда, питали!<

(Руске народне приче)

Лисица и ]арац

Трчала ]е лисица, загледала се у вране — и упала, у бунар. Воде у бунару ние било много: ни да, се удави, а нити да искочи. Седи лисица, жалости се. Иде ]дарац, паметна, глава; иде, брадетином тресе, огромним роговима маше; завирио од дуга. времена у бунар, угледао тамо лисицу, па ]е упитао: »А шта ти тамо, ли]о, радиш?« — »Одмарам се, голубе,« — одговори лисица; — »тамо, горе, врувина, ]е, те сам се овамо завукла. Али што ]е овде свеже и лепо! Водице хладне — до миле воъе!« А араж, одавно беше жедан. »/е ли добра, вода? « упита }арац. — »Одлична!‹ одговори лисица: ›»Чиста, па, хладна! Окачи овамо, ако хофеш; бибе места, за нас 0б0}е.« Окочио ]арац од велике памети, умало лисицу ние пригъечио, а она ъему: »Н, брадале будале! ни скочити не умеш — сву си ме испрскао.< Скочи лисица дарщу на лера, са лера на рогове и оданде — наполе из бунара. Замало не угину }арац од глади у бунару; ]едва га пронафоше и за, рогове: извукоше.

(И руска и сриска народна, прича)

о