Rusko-srpsko ogledalo

Засели смо ‘у наше рупе.. И незнане госте чекамо. Ето их, где наилазе у планине, Истребъу]уби све наоколо.

Иду зби]ено испод брегова, На]едном метеж!... Гледа]у: Изнад сво]их глава,

Виде ред првених кама.

»Сто]! пали! Нека свак обори Зедног Ирногорца.

Овде непри}ател не моли за милост: Немо/те никога, штедети!‹

Пушке плануше — попадале Ирвене капле са, проштада; Под ъима смо лежали ничице, Приталивши се у жбуъу.

Сложним плотуном одговорисмо Французима: — »Шта, ]е то?< Изненафени, они рекоше:

»е ли од]ек?« Не, ние то!

ПШуковник им се стропошта,

И съим ош сто двадесет ъуди.

Сав се ъегов одред поколебао!

Како е ко могао, надао се да бежи...

А. О. Пушкин.