Rustem i Suhrab

Р,У ДР. ФЕХИМ БАЈРАКТАРЕВИЋ

Зороастрове вере (УП век пре Христа). У њима је народно предање приказано, у главном, исто онако као у Фирдусија, па и две главне митске династије (Пишдадовце и Кејановце) из Шахнаме сусрећемо у Авести. Један немачки иранист (Шпигл) иде и даље и држи, да су аутори Авестше познавали и митска лица и приче од почетка света до пророка Заратустре готово у непрекидној вези и, у суштини, истим редом којим их памти народна традиција, која је од првога човека Гајо Марете, иранскога Адама, направила првога краља Гајумарта. Француски оркенталист Џ. Дармстетер мисли шта више, да се и нека споредна лица и узгредни догађаји из митског дела Шахнаме налазе у Авести. Према ономе што је горе речено, како су стари Иранци у давно доба дуго живели с Индијцима, није никакво чудо да неке од ових митских личности нису чисто иранске него ариске, т.ј. из онога доба када се ова два народа нису била још оделила; осим тога, неке су личности дошпе из опште индоевропске митологије, Разуме се да је већина ових личности ипак чисто иранска.

Поред Авесше, и поједини грчки писци (Херодот, Ктесија, Берос) садрже, више мање, важних вести о персиској народној традицији. У овом погледу је нарочито занимљив Ктесија. Он је од 415. године пре Хр. живео на персиском двору као лекар краља Артаксеркса Мнемона и на свом повратку у Грчку (898. год.) саставио је књигу о персиској историји (ТТерсика) на темељу материјала који је сакупио у „краљевским архивима“, како сам каже. Ипак, претежно је мишљење да се човек слабо може ослонити на његово приповедање, из више разлога. Напротив, Херодот, који је око 450. пре Хр. путовао по Персији, износи много веродостојније вести о њој и њеној народној традицији.

(Освојењем Персије од стране Александра Великог (380. пре Хр.) пропаде народно царство (Ахемениди) и Персијанци осташе под диадосима, Селеукидима и Партима, све до успостављања новога