Rustem i Suhrab

ФИРДУСИЈЕВ ЖИВОТ И ДЕЛА ХХХ

кад је Фирдуси довршио 1000 дистиха и поднео их шаху, овај се одушеви и одреди му награду од 1000" злашника с тим, да му се и у будуће даде толико за сваку следећу хиљаду. Али — овде је чвор целе легенде — песник није хтео да му се награда овако у размацима исплаћује него све одједанпут, кад цело дело буде завршено. Као разлог за овај поступак наводи се песникова жеља да овако сабере мираз својој кћери, а по другима да с овим новцем сагради насип против поплава у свом завичају.

Одредивши овако своју награду за један извесни циљ, Фирдуси је радио неко време на двору, под заштитом шаха и његова брата. Али његови непријатељи нису мировали, него су почели ковати разне сплетке. Најпре су тврдили да Фирдуси нема. оригиналности, а лепота песме да је у самој теми коју он опева, другим речима, све је више заслуга самих извора, а не његова лична. Тада су Фирдусијеви пријатељи, како даље легенда хоће, удесили да исти догађај из народне традиције опевају и други „песници.“ То је била епизода о боју Рустема са Ашкебусом Кешанским. Наш песник је и из ове пробе изишао као победник коме други нису ни близу дорасли.

После овога клеветали су га да је јеретик; ово им је било тим лакше што је он био шиит, а сул– тан правоверни сунит. Махмуд заиста поверова и запрети да ће га бацити својим слоновима под. ноге. Несретни Фирдуси се једва оправда и тешком муком се извуче од очите смрти. Онда су му пребацивали, да га шахови непријатељи зову себи на двор и нуде му помоћ. Тако је Фирдусију живот у Газни био тежак и загорчан као Торквату Тасу у Ферари, код Алфонса [ од Есте. Како је, осим тога, султан био врло често ван двора, на својим непрестаним ратним походима (нарочито у Индији), песник је био остављен на милост и немилост појединих дворана. Шта више, помиње се да је у задње доба оскудевао и у храни и у оделу.

У пркос свима овим невољама, Фирдуси је,