Rustem i Suhrab

ХХМУ ДР. ФЕХИМ БАЈРАКТАРЕВИЋ

Па: „Ла ила, ил' Алах!“ се ори Кам' Фирдуси, камо су му двориг Ал' баш онда, на источној страни, Носи народ неког да сарани —

Место славе груну више суза, Сарањују песника Фирдуса. Овим је завршена трагедија највећег источ| ног епског песника. Легенда још само прича, као епилог, шта је било с наградом која је овако касно стигла. Њу понуде песниковој кћери, али је она одби с речима да јој султаново благо не треба. Онда је понуде песниковој сестри, а она предложи да се с тим благом направи насип против поплава о коме је њен брат толико мислио. Са остатком новца саграде јелан каравансарај за путнике.

Ово је та поетична легенда у главним цртама, иако у појединостима има и других схватања. Ми смо је овде опсежније изнели из више разлога. Пре свега, у Фирдусијеву животу су легендарни и истинити догађаји тако испреплетени да је често тешко или немогуће разлучити једне од других. Онда, поред свих невероватних или неистинитих појединости, она у основи садржи језгру истине о песнику. Осим тога, она је тако поетична и крије у себи толико истине о општељудској незахвалности и трагичној судбини и несхватању највећих умова на земљи. А после тога, што је врло важно, Фирдуси је по овој легенди много познатији и на истоку и на Западу него по оно мало, врло мало поузданих резултата до којих је научна критика тешком муком могла доћи. Шта више, за источњаке који су склони да све верују што легенда прича, наш песник и живи једино по њој, а и велика маса Европејаца познаје та једино по песничкој обради ове легенде у Хајнеову Романцеру. Најзад, без познавања легенде не може се разумети ни песникова сатира на шаха.

Али поред свега овога, дубље изучавање Фирдусија довело је до сазнања, да ова легенда почива у многим стварима на дословном схватању песни«ових фигуративних речи и на претеривању истине,