Rustem i Suhrab

ХХХМ ДР. ФЕХИМ БАЈРАКТАРЕВИЋ

ста слабо пролазио на двору: Он се често жали на сиромаштво и непотпомагање, а и када хвали султанову дарежљивост, нигде не вели изричито да је шта од њега добио нити му изашто непосредно благодари. Песник хвали на исти начин и дарежљивост ранијих владара, па се мисли да је ово више било настојање да шаха добро расположи и склони на достојну награду. Али је вероватније, да ни Фирдуси није могао посве одступити од тадањег обичаја и да без тога не би могао остати нимало на двору.

Иако је Шахнама, у свом дефинитивном 06лику, била посвећена султану Махмуду, овај је тако хладно прими као кардинал Хиполит посвету Бијеснога Роланда. На то се Фирдуси изрично жали у својој сатири (стих 51 и 52):

Ти не погледа ову моју књигу, Глас клеветника одврати те с пута.

Зато је и награда коју је песник добио врло малена:

вас колко чаша пива вреди“ (сатира, стих 142)

и то је песника јако увредило. Од овога је, врло вероватно, цела легенда настала: што је песник фигуративно рекао, народ је узео буквално и даље развијао. По најстаријем биографу (Арудију), награда је ипак износила 20.000 сребрених дирхема (12.000 предратних динара). Међутим, колика год била награда, сигурно је да Фирдуси није био задовољан с њом и да се презриво о њој изражавао. Шах је ово могао, разуме се, лако дознати, а тада. су клеветници и завидници имали прилику да 06нове све своје тужбе и клевете против песника. Све да шах и није претио са слоновима, очито је да песник није могао остати више на двору.

Али што легенда хоће да је сатира предана Ајазу још пре Фирдусијева бегства из Газне, то је посве искључено. И не само то, него се уопште не може узети да је она икад шаху била позната; у том случају се песник не би смео никад вратити у