Rustem i Suhrab

<Х ДР. ФЕХИМ БАЈРАКТАРЕВИЋ

ђаји се тако мирно развијају и све се тако потанко прича као што велика река тихо и достојанствено тече. Понављања су при томе тако честа као у нашој народној епици, у Хомера, или у Хиљаду и _једној ноћи. Али Фирдуси узме каткад и други, више драматични начин приказивања: велике ратове оцрта са неколико снажних, мајсторских потеза који се дубоко усеку у читаочеву душу. Међутим, и кад одабере чисто епски (опширни) начин приказивања, догађаји и јунаци добију тако пластичан облик, као да их просто пред собом видимо. Упоредо са овим иду и друге првенствено епске особине, објективност и наивност излагања, У Шјахнами има и тако наивних и примитивних схватања као у каквој причи. Тако на пр. што год краљ зажели, то је одмах ту; војска од 100.000 људи за "час је спремна, а богатству краљева нема границе, иако каткада још и порезе опраштају. С друге стране, поред све објективности песникове, његова фантазија га каткад наведе да поједина места врло слободно локализује (митска географија), а тако и извесне догађаје (анахронизми). Сем тога, чуда, више силе, предсказивања, гатања, снови и прорицања према ономе што се већ десило (уансттит ех "емеп и), све то игра у Шахнами сличну улогу као и у другим еповима. Даље, и у персиској епопеји војске не бију бојеве толико колико поједини јунаци који их предводе, шта више, често обе војске гледају мирно мејдан између два јунака које су оне одабрале. И т. зв. дублета има каткад у Шахнами; "тако се, на пример, и Рустему и Исфендијару приписује по седам чуда; или, од два велика рата Кеј Хусрева против Афрасијаба други је заправо копија првога (другим речима, то је више један рат, приказан два пута). Ово понављање истих или сличних "мотива је уопште епско, а код огромног обима Шахнаме треба још мање да“ изненађује. По"ред понављања, у Фирдусијеву спеву има и очитих противречности, као, у осталом, и код Хомера иу "нашим народним песмама. Да наведемо само један