Rustem i Suhrab

ТУ ДР. ФЕХИМ БАЈРАКТАРЕВИЋ

мер епску поезију на Западу, а Фирдуси на Истоку. Али баш по томе што су њих двојица досегли ту висину, јасно је да је и пре њих било певача и песника, који су им утрли пут и да је епска традиција на којој они почивају била врло развијена. Познавање свега онога што је њима претходило код Грка односно Персијанаца, разуме се, од велике је важности и користи за разумевање њихових дела. Само како је Фирдусијева Шахнама настала скоро две хиљаде година иза Хомерових епова, појмљиво је да оно што је њој претходило |можемо боље познавати него предхомерску периоду грчке књижевности која је доста неосветљена. Другим речима, Хомер стоји у извесном смислу на челу и почетку целе грчке књижевности, а Фирдуси тек на почетку новоперсиске, пре које је постојала стара и средња персиска књижевност. Трагови народне традиције на којој ЈЏахнама почива налазе се и у старој и у средњој књижевности и зато је свакако потребно да се с њима упознамо макар и у најкраћим потезима. Уз то ћемо рећи и о Персији, њену народу и језику толико колико је потребно за боље схватање свега што се тиче нашега песника и његових дела.

1. Приступ Фирдусију.

Име Персија у почетку је означавало само једну персиску провинцију, коју су Грци звали Рег5:5; али пошто су две велике персиске династије (Ахемениди у МГ веку пре Христа и Сасаниди у Ш веку после Христа) потекле из ове покрајине и њено име својим освајањима на Западу прославили, оно: се протегло и на целу земљу. Старо име за Персију (и данашње званично) јест Иран, т. ј. „земља Аријаца“. Само што је стари Иран обухватао много више него данас: поред садашње Персије, њему је припадао још Белуџистан, Афганистан и други севернији крајеви где се ирански говорило. Ово су биле