Savremena uloga državne uprave u spremanju zemlje za rat

7

ственој држави а тако исто и безбедност и потпуност снабдевања у току рата. 3) Свакако је дужност спољне политике, за коју сноси одговорност Претседник Министарског савета, да се држави, политички и војнички, обезбеди слобода везе општења са позадином државе, тј. са суседним, односно оближњим, државама на које се властита држава може, политички и војнички, поуздано ослонити. Пример Србије са губитком поуздане позадине, у рату 1915 године, драстичан је, ма да за ову недаћу политика Србије из тога времена не може понети одговорност. 4) Настојавање да се привредна, политика државе води у складу са интересима државне одбране, по смишљеном плану. Иначе, код неуређене привреде и код разних штетних утицања, било на бази партиске политике или на бази других каквих интереса, не може бити ни говора о припремању државе за отпор у случају данашњег рата. Таква држава постаје плен материјалне корупције, која преко моралне декаденције води у пропаст. 5) Одржавање војничке снаге државе то је основна одлика државничке мудрости савременог Министра Претседника. Примери Чемберлена и Даладје-а од јесени 1938 год., свакако су позитивни, јер они показују: како се претседник владе савремене државе има да залаже за постизање што јаче снаге своје војне силе, и то, на копну, на води и у ваздуху. Огромне материјалне жртве које сада подносе Француска и Енглеска, па и Америка (тамо главну реч води шеф државе, г. Рузвелт) имају за циљ васпостављање војне снаге на теразијама светске политике. Јер, одавно је познато да држава у спољној политици вреди толико колико је она војнички јака. Последњи разлог у међународним односима, и данас је као и у старом веку, сила. Према томе савремена држава чији народ и његови вођи воле своју слободу и независност, дужна је да поднесе материјалне терете за своју војну силу, која стварно гарантује опстанак независној држави и слободу својој нацији. Када, при том, умном привредном политиком, новац употребљен за јачање државне одбране, сав или већим делом, остаје у земљи код својих фабрика (за оружје, муницију и ратну опрему) и у своме народу (за животне намирнице), онда ова финансиска средства ојачавају не само непосредно своју војну силу, већ,