Savremena uloga državne uprave u spremanju zemlje za rat

21

Војно државна индустрија дужна је располагати извесним вишком стручног радног особља, које he се употребити да код приватних, недржавних, индустриских предузећа послужи као нека врста кадра за мобилизацију радне снаге ових предузећа. Ово особље мора имати свој тачно одређени ратни распоред за свако приватно предузеће понаособ. Она предузећа која прозиводе више врста материјала и средстава, .за разна снабдевачка одељења и установе Министарства рата, додељује се у ратну надлежност оног одељења или установе Министарства рата, за које прозиводи највећи део најважнијих фабриката, израђевина, то јест преко 50% по вредности. У таквим случајевима дотично, надлежно, одељење или установа, биће снабдевач осталих одељења установа Министарства рата, која захтевају ове производе. На сличан ће начин војно државна и недржавна индустриска предузећа, пописана за производњу ратних потреба војне силе, моћи да подмирују и потребе других снабдевачких Министарстава, али то, тек после подмирења потреба војне силе и само по одобрењу Министарства рата. Сем непосредногуправљања недржавном индустријом своје ратне надлежности, Министарство рата дужно је непрестанојош у доба мира, водити трајну евиденцију над изворима сировина и прерађевина, које су од нарочитог значаја за ратну производњу, уопште, за целу државу. Зато Министарство рата, односно његова дотична установа (одељење, инспекција, дирекција) мора да прими на себе и улогу контроле трошења ових сировина и прерађевина од стране осталих снабдевачких министарстава. Списак (индекс) ових сировина и прерађевина мора бити благовремено устаљен и објављен надлежним цивилним снабдевачким министарствима. Без овог утицања министарства рата на трошење сировина и прерађевина, у мирно доба, дошло би се до упуштања основних потреба државне одбране, било извозом из земље било пак нерационалном потрошњом у држави за споредне и непотребне ствари. Свака опозиција овој контроли, било да се опонира из принципијелних разлога, или иначе, неумесна је у данашње доба. Потврда овоме је поступање у савременим државама: где се не сме залоупотребљавати сировина која је потребна државној одбрани. У Немачкој, на пр. економска спремност државе и њезина заштита од злоупотребе иод шпијунаже цени се као основна потреба државе и сваки