Savremena uloga državne uprave u spremanju zemlje za rat

43

у тако званим пасивним крајевима остаје, и у рату, при смањеној производњи, стална брига, трајни проблем прворедне важности. Значи, у току рата исхрана становништва може брзо бити доведена у безизлазно стање у свима државама, у којима стратегија исхране нације неби благовремено решила ово питање како треба. Обезбеђење исхране целокупног становништва, под савременим приликама, у држави, која производи храну може се остварити слично како се остварује резерва хране за војну силу, тј. углавноме: а) стокирањем и б) регулисањем извоза вишкова тако да у земљи, у производним крајевима, буде у свако доба довољно људске и сточне хране, за целокупно становништво, које се има обезбедити као и његова стока, рачунајући до нове, наредне, жетве. Слаба страна, недостатак овог другог, начина је исти онај који је указан код таквог начина обезбеђења резерава хране за војну силу. Стокирање резерава хране за становништво долази у обзир поглавито за становништво пасивних крајева, тј. оних крајева и места, у којима се људска и сточна храна производи недовољно или никако, те становништво, и стока, тих крајева не могу опстати без довоза хране са друге стране. Такав је случај, на пример, код нас са већим делом Зетске, Врбаске и Дринске бановине, целом Приморском и Дравском бановином. У овим пасивним крајевима живи скоро једна половина нашег становништва, које се одликује националном чистоћом и високим војничким одликама. Према томе становништво ових крајева мора бити, благовремено, обезбеђено довољним количинама хране, људске и сточне, да би на случај прекида редовног саобраћаја који.м се у обично време врши снабдевање, било довољно спремљених средстава за исхрану људи и стоке, теданеби дошло до гладовања. А, са наступањем мобилног и ратног стња непријатељ може нарушити па и сасвим прекинути важне комуникације, нарочито железничке и речне, нападањем из ваздуха. Према томе државна управа дужна је благовремено постарати се да се у пасивним крајевима смести хране за извесно време, за 4 —6 месеци, обзиром на удаљеност и приступачност дотичнихместа. Иако ово обезбеђење резервом хране није онаквих размера, како се предлаже за војну силу, ипак ће и оволика резерва хране, заједно са оном која би се још производила у тим крајевима, обезбедити исхрану становништва док се не пре-