Savremena uloga državne uprave u spremanju zemlje za rat

.дузму и остваре мере за дотурање потребних количина из родних производних области. Ове резерве хране служиће не само за случај рата, већ оне имају да послуже и у редовном времену у миру и то, за редовну исхрану становништва и стоке пасивних крајева, као замена трговачког начина снабдевања. Овакве резерве хране могу врло корисно да послуже и на случај изненадних прекида довоза у мирно доба, због квара комуникација, поплава, снежних наноса и т. сл., када се онемогућава редовни начин дотурања хране и осталих потреба. У великим размерама поучни су примери старања енглеске државне управе за исхрану становништва Енглеске у време светског рата. Енглеска је, стварно, пасивна земља у погледу производње животних намирница, а нарочито хлебне хране. Када је у 1917 години због ојачане акције немачких под.морница, подморнички рат отпочео озбиљно да угрожава исхрану Енглеске и њезине војне силе у Европи, Лојд Џорџ, као Министар исхране, предузимао је све мере да ову опасност отклони, и то, не само ангажовањем трговачких поморских снага, С. Америчке и других неутралних држава, већ и нарочито предузимањем мера да се у целој Енглеској посеју житом што веће површине. Преорани су скоро сви многобројни паркови и скверови, тако, да је жетва жита у Енглеској у 1918 год., достигла величину, коју пре тога никада није имала. Лојд Џорџ с правом тврди, у његовим мемоарима, да је светски рат Антанта добила победом у области исхране, то јест: што су савезници, чланови Антанте, имали у току целог рата довољно хране, док је блокада централних сила Немачке и Аустро-Угарске лишила ове силе могућности да се снабдевају храном са стране, те их је оскудица исхране и гладовање, како њехових војних снага, тако и свега њиховог становништва, довело до крајњег исцрпљења и слома у јесен 1918 године. У Русији, пак, која је иначе имала велике количине пшенице у дубини својој, нарочито у Сибиру, где су лежале двогодишње резерве пшенице у сеоским амбарима, због рђаве организације довоза отказа железничких транспортовања, у јесен 1917 год. дошло је до глади у великм градовимазападним и северозападним, па је ова глад, поред осталога, и била онај узрок, који је убрзао избијање бољшевичке револуције, у новембру 1918 год., у Петрограду. Слаба владавина Кернскова (звана Керенштина) синоним је неспособности и беспомоћ-