Šećerna bolest (diabetes mellitus) i njeno moderno lečenje

| и1

"

Мк. а

КА 37

[. Шта је шећерна болест 2

Шећерном болести (Пзађеђев те из) називамо поремећај у организму, који се поремећај састоји у томе, да тело није више кадро прерађивати разне састојке, који се налазе у храни (нарочито угљенохидрате), ив којих се у организму продуцира шећер и употребити их као најглавније врело своје енергије. Карактеристика тога стања је, да организам лучи кроз мокраћуј шећер, који је у храни узео, а да га не искористи.

Ово лучење шећера из тела ипак није нека болест, него је само важан знак (симптом), да је човечји организам услед патолошких промена у извесним органима делимично ослабио, те да није у стању, да савлада процес асимилације и сагоревања целокупне хране онако, као што је то потребно и као што је случај код здравог организма. Диабетес би се могао упоредити са грозницом, која такођер сама по себи није болест, него поремећај нормалне температуре тела усљед патолошких промена у неким органима, слично као што је и код диабетеса случај.

Као одговор на, често зачуђено, питање болесниково: чОткуда, докторе, у мени шећер» морамо расветлити процес сагоревања хране у здравом организму.

Као што је локомотиви потребан угаљ или аутомобилу бензин за стварање енергије, тако је телу потребна храна, коју узимамо у равним облицима и то у виду: беланчевине (месо, риба и др.), угљенохидрата (поврће, воће, шећер, хлеб и сличноји масти (уље, бутер и др.). Ив хране се у телу продуцира шећер (гликоза, декстроза), који је за одржање човјечјег организма неопходно потребан. При сваком свесном и несвесном раду наших органа се увектроши извесни квантитет шећера, којиу организму сагорева. Природа се побринула, да свака ћелија у телу има у свако доба дана и ноћи, мира и напрезања, довољну количину шећера и да се сувишак шећера не расипа. Исти тај природни апарат опет спречава, да се код обилније хране не претовари крв шећером и конзекутивно не лучи кроз бубреге у мокраћу.

Експериментално је доказано, да су поред јетре (црне џигерице), хипофизе (једне жљевде под мозгом), штитњаче (тиреоидне жљезде), мозга и нервног система, и др. најагилније