Seljačke radne zadruge i njihova uloga u poljoprivrednoj proizvodnji : predavanje održano na Kolarčevom narodnom univerzitetu

ност рад'а радних снага и да постигну рентабилну и високу производњу.

Сељаци су кроз праксу и искуство стекли уверење о користима колективне обраде земље, о користима које им доноси крупно задружно пољопривредно газдинство. Искуства из досадашњег рада сељачких радних задрута доказала су преимућство крупног задружног пољопривредног газдинства над ситним индивидуалним сељачким газдинствима.

И без употребе машина, удруокивање већег броја ситних сељачких газдинстава у једно велико задружно газдинство дало је сељацима веће користи, јер је доносило већи доходак. Ово је омогућило да се рационалније и потпушије искористи пољопривредни инвемтар, запрежна снага и људска радна снага. Радна норма једнога коња у ситном сељачком газдинству износи око 4 хектара, а у задруокном газдинству пење се до 7 хектара. Поред тога, удруженим радом, путем најпростијих мелиорација, обрадом запуштеног земљишта, разоравањем ледине и крчењем међа и појасева између парцела, може се знатно проширити обрадива површина. Ради примера наводимо Да је сељачка радна задруга у Самаили код Краљева на тај начин повећала обрадиву површину за 10 хектара.

Удруживање у сељачке радне задруге омогућило је прихмену' најпростијих али важних агрономских мера на задружном газдинству, као што су дубоко орање, сетва у редовима, пречишћавање и заштита семена и друге, што знатно доприноси повећању приноса.

Сељачке радне задруге као крупна пољопривредна газдинства долазе до свог пуног изражаја тек са употребом машина у обради земље. Машина је баш показала пуно преимућство оваквих газдинстава. Рад трактора је на газдинству сељачке радне задруге јевтинији 100 —200 динара по хектару него на разбацаним парцелама ситног сељачког газдинства, где губи у времену и погонском материјалу прелазећи с једне парцеле на другу.

11